Podgorica, (MINA) - Građansko obrazovanje kao obavezni predmet treba da postane snažniji alat za razvoj demokratske kulture, kritičkog mišljenja i aktivnog građanstva među mladima.

 

To je poručeno na okruglom stolu koji je Centar za građansko obrazovanje (CGO), u partnerstvu sa Akcijom za ljudska prava (HRA) i Centrom za žensko i mirovno obrazovanje ANIMA, organizovao danas u Podgorici. 

 

 Profesor Neđeljko Đurović istakao je da su učenici saglasni da građansko obrazovanje mora biti obavezan predmet u formalnom sistemu, jer je ključan za razvoj građanskih, demokratskih, socijalnih i ekoloških vrijednosti kod učenika i učenica, kao i za podsticanje njihovog kritičkog ponašanja, te da medijska pismenost treba da bude zaseban program.

 

„Predloženo je da sadržaj predmeta obuhvati ljudska prava, participativnu demokratiju, sociologiju i istoriju religije, seksualno i zdravstveno obrazovanje, finansijsku pismenost i poslovnu kulturu, uz naglašavanje antifašizma, političko-kritičkog mišljenja i kulture identiteta“, dodao je Đurović.

 

On je kazao da nastava građanskog obrazovanja mora biti interaktivna i inovativna, uz uključivanje roditelja i relevantnih institucija na lokalnom i državnom nivou.

 

 „Predloženo je i da mladi kroz volontiranje i druge aktivnosti razvijaju praktične vještine i pripremaju se za budući građanski aktivizam“, objasnio je Đurović.

 

Izvršna direktorka NVO PRIMA Aida Perović ocijenila je da je uvođenje obaveznog građanskog obrazovanja nesporno potrebno i krucijalno za razvoj mladih u slobodnomisleće, odgovorne građane.

 

„U suprotnom, rizikujemo da ga mladi ne biraju, da im bude sugerisano da ga izbjegnu ili da se, u praksi, svede na predmet koji profesori dobijaju samo kako bi popunili nastavnu normu”, navela je Perović.

 

Građanski aktivista Dušan Pajović smatra da je važno što postoji saglasnost da građansko obrazovanje treba da bude obavezan predmet i da počiva na vrijednostima koje predavač treba da njeguje zajedno sa djecom i roditeljima, u saradnji sa ostalim ekspertima. 

 

„Neophodno je da se kurikulum kreira na savremenim osnovama, a ne na zastarjelim konceptima, da bude inovativan i zanimljiv, da podstiče kritičko razmišljanje umjesto pukog ponavljanja, te da uključi praksu kao sastavni dio nastave“, kazao je Pajović.

 

Koordinatorka kancelarije HRA Martina Markolović rekla je da im je današnji okrugli sto  dao dodatnu motivaciju za zalaganje za vraćanje građanskog obrazovanja u status redovnog predmeta.

 

„Ojačani novim uvidima i podrškom kolega i koleginica, još odlučnije ćemo raditi na tome da građansko obrazovanje postane sastavni dio formalnog obrazovnog sistema“, poručila   je Markolović.

 

Koordinatorka programa Aktivno građanstvo u CGO-u Sara Čabarkapa rekla je da snažna podrška roditelja kroz fokus grupe, ali i jasna poruka organizacija civilnog društva na okruglom stolu, pokazuju da postoji široki društveni konsenzus o značaju građanskog obrazovanja.

 

Iz CGO-a su rekli da je događaj okupio dio civilnog sektora koji radi sa mladima, kao i da su razmatrani načini doprinosa sistemskim promjenama u ovoj oblasti uz kreiranje preporuka za unaprijeđenje kvaliteta, relevantnosti i institucionalnog pozicioniranja građanskog obrazovanja. 

 

Te preporuke će, kako su kazali, biti objedinjene u akcioni dokument i predstavljene donosiocima odluka kako bi se ojačala uloga građanskog obrazovanja u formalnom sistemu.

(kraj) nim