Zagreb, (MINA-BUSINESS) - Spoljna zaduženost Hrvatske, Slovenije, Srbije i Bosne i Hercegovine premašila je 112 milijardi EUR, dok je Jugoslavija, uoèi raspada, dugovala 22 milijarde USD. “Na prvu loptu mogli bismo izvoditi raèunice o tome koliko su puta ove èetiri države nasljednice uspjele nadmašiti jugoslavenski strani dug, ili samo za Hrvatsku koja je rekorder sa 44 milijarde EUR spoljnjeg zaduženja. I tako bi previdjeli bitnu stavku - jugoslavenski dug bio je potpuno državni, dok u današnjim spoljnjim dugovima njenih nasljednica uz državu uèestvuju i svi ostali sektori”, piše Slobodna Dalmacija. Viši ekonomista Svjetske banke, Sanja Madžareviæ Šujster, objašnjava da je strani dug Jugoslavije bio državni, jer je ekonomija bila društvena i to zaduženje nije uporedivo sa današnjom strukturom duga. “Okviran iznos spoljnjeg duga Jugoslavije iznosio bi oko 22 milijarde USD, ali bilo kakva aproksimacija sa eurima bila bi netaèna”, rekla je Madžareviæ Šujster. U 44 milijarde EUR hrvatskog duga na državu otpada 5,2 milijarde ili oko 12 odsto, dok gotovo polovinu èini dug preduzeæa, nebankarskih finansijskih institucija, preduzetnika, a oko 23 odsto napravile su banke. Slovenci su krajem prošle godine nakupili 39 milijardi EUR stranog zaduženja, a njihovi ekonomisti ukazuju da je udio države u tom dugu bio 34 odsto ili 13,3 milijarde EUR. Ekonomisti upozoravaju da se prošle godine državni spoljni dug udvostruèio i nastavi li tako rasti, za tri bi godine Sloveniji mogao zaprijetiti grèki sindrom sa padom sistema javnog finansiranja, koèenjem razvoja zbog velikog pada kreditnog rejtinga i troškova servisiranja duga. Dok je udio kompletnog slovenskog spoljnjeg duga u njenom bruto domaæem proizvodu (BDP) krajem prošle godine iznosio 111,4 odsto, hrvatski èini 97,7 odsto BDP-a. Kao kriterijumi visoke zaduženosti, ali ne i prezaduženosti, uzima se velièina duga u BDP-u od preko 80 odsto i više od 220 odsto izvoza. Hrvatska je i prema tom drugom kriterijumu od prošle godine u kategoriji visokozaduženih jer joj strain dug èini 273 odsto izvoza koji je važan kao glavni izvor prikupljanja sredstava za otplatu duga. Zrinka Živkoviæ Matijeviæ iz Direkcije za ekonomska istraživanja Rajfajzen konsaltinag /Raiffeisen Consultinga/, navodi da je prezaduženost relativan pojam, zavisan od velièine ekonomije i stepena razvoja. “Obièno veæi razvoj znaèi i veæi udio duga u BDP-u, malo ekonomija znaèi i veæu zaduženost u odnosu na BDP. Za procjenu moguæih finansijskih teškoæa puno važniji je kratkoroèni dug koji je za Hrvatsku izmeðu deset i 15 odsto, što je puno bolje u poreðenju sa veæinom država bivše Jugoslavije”, objašnjava Živkoviæ Matijeviæ. Prema njenim rijeèima, problem bivših država Jugoslavije je rast zasnovan na domaæoj potrošnji, što u nedostatku sopstvene konkurentne proizvodnje rezultira porastom uvoza i deficita platnog bilansa koji se finansira novim zaduživanjem. “Za svaku ekonomiju je pogubno kanalisanje uzetih zajmova u tekuæu potrošnju da bi se finansirao rast i razvoj. Puno veæi problem od visine stranog duga jeste usmjerenost sredstava u javnu i liènu, neproizvodnu potrošnju umjesto u investicionu koja bi omoguæila stvaranje nove dodane vrijednosti i održiv rast i razvoj”, kaže Živkoviæ Matijeviæ. (kraj) bvm