Podgorica, (MINA) – Korupcija je jedna od najveæih opasnosti po razvoj demokratije u Crnoj Gori, ocijenio je danas profesor Èedomir Èupiæ. On je na završnom predavanju Škole demokratskog rukovoðenja kazao da je korupcija najteža bolest društva koja razara sve njegove vrline, bez kojih nema demokratskog razvoja. »Kad se sve može kupiti – javno mnjenje, dostojanstvo, èast, ugled, i kad je sve podložno novcu, onda su vrline, na kojima treba da poèiva društvo, uništene«, smatra Èupiæ. Prema njegovim rijeèima, najopasniji oblik korupcije je kada upravljaèi korumpiraju aktivne i borbene saradnike koji, potom, cijelu populaciju drže u stanju poslušnosti. »Nije to samo korupcija koju graðani pokreæu da bi zadovoljili svoje potrebe, nego ona koja proizilazi iz toga što su neki u državnoj administraciji ili upravi vidjeli kako 'ovi gore' funkcionišu, pa kažu – daj da i ja nešto namirim«, pojasnio je Èupiæ. Ta korupcija je, kako je naveo, nevidljiva, a mnogo opasnija za funkcionisanje države i društva, i tu demokratije nema. »Zamislite šta je korumpirani èovjek u stanju da uradi. On je razarajuæi jer nema izlaza – ovaj mu je dao, i sad ga pritiska. To je bitka, ne samo u okviru države nego i partija«, smatra on. Èupiæ je kao opasnosti po razvoj demokratije u Crnoj Gori naveo i »moguænost uzurpacije onih koji su izabrani na vlast«. »Strah uzurpatora je najopasniji, jer parališe njegove saradnike i opasan je po društvo i državu. Njegov strah se projektuje kroz cijelu piramidu vlasti ili sopstvene partije. Koliko je uzurpator ustrašen, toliko to i oni postaju«, pojasnio je on. Èupiæ smatra da je veoma opasna i "personalizacija vlasti do cezaristièke uzurpacije i plebiscitarnog tipa podrške«. »Kada se izvrši personalizacija vlasti, onda nema vladavine zakona. Cezarizam razara konstitucionalizam«, kazao je on. Prema njegovim rijeèima, na taj naèin se dovode u pitanje vladavina prava i politièke i pravne institucije, a time i funkcionisanje državne uprave i administracije. »Cezarizam je zla kob korumpiranog naroda – sledbenika, simpatizera i ustrašenih«, naglasio je Èupiæ. On tvrdi da se kompletno stanovništvo može korumpirati na razlièite naèine, i to ne samo od vlasti. »I opozicija korumpira svoje sledbenike – obeæava i daje nešto da bi išli protiv neèega, samo što je ta korumpiranost mnogo manja«. Èipiæ smatra da je takav naèin pridobijanja sledbenika opasan, navodeæi kao primjer Srbiju gdje se, od vremena Slobodana Miloševiæa, administracija duplo poveæala. »Demokratija ne može da podnese ogromnu administraciju. Ali, partije su obeæavale da æe, kad pobijede, zapošljavati, i sad je to toliko naraslo da je pitanje šta da se radi«, pojasnio je on. Sada se, kako je naveo, ti ljudi ne mogu jednostavno otpustiti, kao što to neki predlažu, jer oni rješavaju egzistencijalno pitanje i od njih zavise njihove porodice. Za razvoj demokratije, smatra Èupiæ, opasna je i propaganda, odnosno »javni govor bez veze sa realnošæu«, kao i strah. »Strah u okolnostima demokratskih promjena nije samo takozvani despotski. U modernim, èak i demokratskim režimima, imate èinjenicu straha«, kazao je on. Èupiæ je pojasnio da je to egzistencijalni strah. »To je gubitak posla, nemoguænost zapošljavanja ako ste pripadnik partije koja nije na vlasti, odsustva institucionalne zaštite, osjeæaj ugrožavanja prava, èinjenje nepravdi, nepoštovanje legaliteta i nefunkcionisanje institucija«. Govoreæi o partijskom sistemu u Crnoj Gori, on je ocijenio da je vladajuæa partija imala prednost prilikom demokratskih promjena, odnosno izgraðenu infrastrukturu i moguænost da direktno ili indirektno, preko državnih organa, utièe na izbore. »U partijama u Crnoj Gori dominiraju centralni partijski organi i centralizacija. To važi za sve. One su autoritarne u svojoj unutrašnjoj strukturi i poèivaju na principu voðe sa neogranièenim mandatom«, smatra Èupiæ. Takve partije, tvrdi on, ne mogu razvijati demokratiju, veæ samo idu u ogoljenu borbu za osvajanje vlasti. Èupiæ smatra da bi se taj problem riješio ugraðivanjem ogranièenog mandata u statute, tako da niko ne može više od dva puta biti predsjednik partije, kao i uvoðenjem »sredstva" ostavke, odnosno da lider koji nije ispunio predizborna obeæanja mora podnijeti neopozivu ostavku. Prema njegovim rijeèima, depersonalizacija partije podrazumijeva da ona uvijek ima ljude koji sa svojom energijom i idejama mogu zauzeti rukovodeæa mjesta. »To nije rušenje partije. Jer, ako se partija personalizuje, ako ne može bez tog èovjeka i ako je on nezamjenjiv i nedodirljiv, to nije demokratska nego partija koju neki gazda, šef porodice ili klana drži«, pojasnio je on. To bi, kako je naveo, »otkopèalo« veliku energiju unutar partija, i vladajuæih i opozicionih. Èupiæ smatra i da bi trebalo zakonski predvidjeti da, kada partija osvoji vlast, predsjednik države, parlamenta, premijer i ministri ne mogu više biti lideri partija. »Oni treba samo da se bave državom, a drugi nek dobiju šansu da vode partiju. Tog momenta se vrši depersonalizacija partije, i otvaraju se demokratski procesi koji omoguæavaju da se veliki broj ljudi ukljuèi, èime se osnažuje demokratija«, kazao je on. Èupiæ smatra da je veliki problem u Crnoj Gori i to što još postoje blokovi, takozvani procrnogorski i prosrpski. »Mora se poraditi na tome da sve partije koje pretenduju na osvajanje vlasti, izuzetno cijene svoju državu«, kazao je on. Èupiæ smatra da je problem za razvoj demokratije u Crnoj Gori i postojeæi izborni sistem. »Izbori su, na neki naèin, temelj demokratije. Gdje nema izbora, nema slobode, jer samo èovjek koji bira je slobodan«, naveo je on. Èupiæ smatra da se izbornim sistemom mogu dovesti u pitanje autoritarizmi partija i princip voðe. »Mislim da je sazrelo vrijeme, i u Srbiji i u Crnoj Gori, da se napravi mješoviti veæinsko-proporcionalni sistem, koji æe da otrijezni sve politièke aktere, jer æe partije morati da naðu ugledne ljude koji æe da proðu«, kazao je on. Èupiæ je ocijenio da u Crnoj Gori borba za vlast ne podliježe kriterijumima razuma, racionalnosti i argumenata, veæ je egoistièna i partikularna. »Može vladajuæa ili opoziciona grupacija da predloži potpuno razuman i racionalan zakon ili amandman – glasa se protiv toga«, pojasnio je on. Èupiæ je naglasio da je voðenje države pitanje državnog razloga i interesa, pitanje svih graðana, i tu se ne smije voditi slijepa stranaèka borba, koja je ostrašæena, puna pržnje, osvetoljubivosti i egoizma. »Kad vidim da je neki opozicioni poslanik u crnogorskom parlamentu dao odlièan argument, a onaj iz vladajuæe glasao za njega – to æe biti ozbiljan iskorak u politièkom životu. Do sad se to nije dešavalo«, naveo je on. Èupiæ je naglasio da su dezideologizacija i departizacija izuzetno važne za osjetljive državne organe kao što su policija, tužilaštvo, sudstvo, državna uprava i administracija. Takoðe bi, smatra on, trebalo uvesti da predsjednik, poslije isteka mandata, ne može da obavlja više nijednu funkciju, osim posrednièke, s tim da ne smije da bude ponižen. »I ako ima 28 godina, treba da dobije primanja za cio život, i da bude obezbijeðen i osiguran«, kazao je Èupiæ. On je ocijenio i da nadzorna i kontrolna tijela treba da budu nezavisna i moæna, i da postoji velika saglasnost oko izbora èelnih ljudi u njima. »Demokratija se osvaja korak po korak. Opasno je ako se ništa ne osvaja, i ako se tavori u okviru trenutnog«, zakljuèio je Èupiæ. (kraj) gop/žug