Podgorica, (MINA) – Premijer Milo Ðukanoviæ poruèio je da nije taèno da se crnogorska Vlada suoèava sa manjkom entuzijazma u ispunjavanju dužnosti na putu ka Evropskoj uniji (EU), navodeæi da EU mora pomoæi regionu da poboljša ekonomski položaj i infrastrukturu. On je, gostujuæi u emisiji „U centar“ na RTCG, rekao da, ako je suditi na osnovu izjava evropskih zvaniènika, vrata EU ostaju otvorena, a osnovni princip proširenja isti, odnosno takzovani princip regate. Upitan da li registruje da je Brisel u fazi zamora od proširenja, Ðukanoviæ je rekao da je ne samo danas, nego i prethodnih godina, mogao registrovati taj zamor, bez obzira na to što nikad nije zvanièno priznat. Prema njegovim riejèima, kroz razgovor sa evropskim zvaniènicima je èuo mnogo puta ocjenu da tema daljeg proširenja nije popularna u domaæim javnostima. „To nas navodi na zakljuèak da EU svojoj javnosti na prijemèiv naèin nije približila prednosti ujedninjenja Evrope i to je izazov na kom EU mora raditi u buduænosti“. „Da li primjeæujem zamor - reæi æu da, ali ne bih rekao da je to samo nedostatak u odnosu na politiku proširenja, mislim da se EU tokom prethodih godina suoèila sa brojnim novim izazovima koji su doveli u pitanje dosadašnju arhitekturu EU“, rekao je Ðukanoviæ. Kako je kazao, nema sumnje da se EU danas dominantno bavi vlastitim restrukturiranjem. „U takvoj fazi EU, dosta je razumljivo, koliko god nam to ne dogovaralo, da politika proširenja nije top tema u EU“. Ðukanoviæ smatra da se, nažalost, Evropa u odreðenim periodima posveæenije bavi pitanjima zemalja koje su evropske, a koje nijesu èlanice. „To je moguæe opravdati time da je, logièno, EU posveæena prije svega svom biæu, pa onda onima koji žele da budu dio kluba“. „Ali, moramo registrovati da je EU lokomotiva evropskog kontinenta, neko ko na izvjestan naèin odgovara za ukupan razvoj kontinenta i zbog toga se uvijek podrazumijeva permanentna i dovoljna pažnja i prema onim koji nijesu dio kluba, ali koji makar mogu da stvaraju probleme na kontinentu koji, nažalost, ugrožavaju i interese tog kluba“, rekao je on. On je, kad su u pitanju manjkavosti politike proširenja, kazao da, pored toga što mu se èini da se EU više posveæivala zapadnom Balkanu u vremenu krize, smatra da je ta poltiika u odnosu na zapadni Balkan nedovoljno cjelovita, sveobuhvatna. Prema rijeèima Ðukanoviæa, zvaniènici EU glavni problem na zapadnom Balkanu vide u nedostatnoj vladavini prava. „Svjesni smo i sami da je to jedan od najkrupnijih deficita u ovom regionu. Moramo se zapitati otkud to, je li to nešto što organski propada Balkancima, što bi bila diskriminatorska teza, ili je to posledica problema koje imamo na zapadnom Balkanu. Mislim ovo drugo, posledica viševjekovnog ekonomskog i demokratskog zaostajanja na zapadnom Balkanu, za koje smo primarno krivi mi“, kazao je on. Ðukanoviæ je kazao da je stabilnost kretanja kompozicije odgovornost na lokomotivi. „Nije tu mali dio odgovornosti ni na strani EU. Ne možæemo riješiti problem vladavine prava tretirajuæi ga izolovano. Ne može vldavina prava da bude samo štap u ruci prema zapadnom Balkanu. Može, ali biæe ta poltiika nedjelotvorna“. Kako je rekao, kao što je taèna teza da bez kvalitetne vladavine prava nema dinamiènog ekonomskog razvoja, jednako tako je istina da ne možete uspostaviti pouzdanu vladavinu prava bez ekonomskog razvoja. „Insistiram da to moraju biti paralelne politike“. „U ovom dijelu Evrope razvoj infrastrukture je uslov ne samo ekonomskog razvoja, nego i bezbjednosti“, kazao je on. Kako je rekao, jesmo li se ikad zapitali zašto to da dva naroda koja žive u ovom regionu gledaju jedni na druge kao na neprijatelja. „Mi se ne poznajemo. To je pradoks ovog regiona, zbog toga sa strahom gledamo na razlièitosti drugih, umjesto da razlièitosti prepoznajemo kao bogatstvo“. „Mislim da je izgradnja infrastrutkture u regionu uslov stabilnosti i ekonomskog razvoja i da onaj koji želi da nam pomogne da se region razvije i u njemu uspostavi vladavina prava, mora da nam pomgone da riješimo ta pitanja“, kazao je Ðukanoviæ. Kako je dodao, nijedna od država u regionu ne može to da riješi sama. „Naši su budžeti mali, nije dovoljno ponavljati da su vrata EU otvorena“. Kako je rekao, ukoliko želimo da zapadni Balkan bude duo EU, potrebno je više od poruke da su vrata otvorena. „Tu poruku smo imali upuæenu Jugoslaviji devedesetih godina i nijesmo prošli kroz vrata nego kroz zid“. Upitan o tumaèenju da se Vlada u ovom trenutku, nakon ispunjavanja lakših zadataka, suoèava sa manjkom entuzijazma kad je rijeè o ispunjavanju oabveza iz evropske agende, Ðukanoviæ je rekao da je to elementarno netaèno, navodeæi da je Vlada kreirala akcione planove za poglavlja 23 i 24 i da je, zajedno sa drugim subjektima društva, ponijela glavni teret dosadašnjeg pregovaraèkog procesa. (kraj) boj/žug