Podgorica, (MINA) - Crnogorski premijer Milo Ðukanoviæ poruèio je danas, uoèi sjednice Savjeta za evropske integracije na kojoj bi trebalo da se riješi pitanje izbora za parlament državne zajednice, da Crnoj Gori niko ne može postavljati ultimatume. Komentarišuæi ocjenu premijera Srbije Vojislava Koštunice da su neposredni izbori u Crnoj Gori za parlament zajednice preduslov za organizovanje referenduma, on je rekao da niko nema pravo da propisuje »kvalifikacione uslove« za izjašnjavanje o državnom statusu. "Posebno ne onaj ko ima probleme da ispoštuje evropske standarde da bi obezbijedio napredak na evropskom putu svojoj državi i narodu. Crna Gora zna šta su standardi da bi bila èlanica evropske zajednice i stavovi koji upuæuju na to šta treba da uradi su neozbljni«, kazao je Ðukanoviæ na konferenciji za novinare. Sjednica Savjeta za evropske integracije zakazana je za sjutra u Beogradu. Zvanièna Podgorica protivi se organizovanju neposrednih izbora i zalaže za rješenje da se oni eventualno organizuju nakon izjašnjavanja crnogorskih graðana o državnom statusu 2006. godine. Ðukanoviæ je potvrdio da je crnogorska vlast pristala da referendum o državnom statusu bude organizovan u februaru 2006. godine, poruèujuæi da je Vlada i on lièno garant da æe graðani dobiti priliku da se izjasne o državnom statusu. Upitan ko graðanima može garantovati da æe dobiti priliku da se izjasne o državnom statusu, buduæi da je više puta pristajao na pomjeranje rokova, Ðukanoviæ je rekao da ne traži da dijeli odgovornost ni sa kim, jer je u poziciji da procjenjuje koji potezi su najbolji. On je objasnio da je rukovodstvo Crne Gore procijenilo da treba prihvatiti da referendum bude organizovan poèetkom 2006. godine, ukoliko iz Srbije i Brisela ne bude saglasnosti da izjašnjavanje o državnom statusu bude održano 2005. godine. »Garancije za to može da da onaj ko dobije povjerenje na izborima. Siguran sam da æemo opravdati povjerenje i da æe graðani dobiti priliku da se izjasne o državnom statusu«, rekao je crnogorski premijer. Ðukanoviæ tvrdi da nema »nikakvog prostora za kalkulacije da bi Crna Gora mogla po nekim uslovima odustati od nezavisnosti«, jer je ideju samostalnosti promovisala da bi upravljala svojim evropskim putem, a ne da bude talac neèijih grešaka. Komentarišuæi tvrdnje da se pojedini haški optuženici nalaze na teritoriji Crne Gore, on je kazao da te izjave dolaze iz Demokratske stranke Srbije da nije samo Vlada Srbije odgovorna za saradnju sa Hagom. »Jasno je i Beogradu i onima koji saopštavaju takve teze zašto je fokus prema Vladi Srbije na ovu temu, a ne Vladi Crne Gore. Postoje pouzdane informacije koje upuæuju da Vlada Srbije nije preduzela sve što je trebala u saradnji sa Hagom«, precizirao je Ðukanoviæ. Odgovarajuæi na pitanje da li æe zvanièna Podgorica tražiti mjesto naèelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, on je rekao da Crna Gora ne insistira na personalnoj ravnopravnosti, veæ da su joj prioritet ubrzane reforme u toj oblasti. Upitan šta je Crna Gora preduzela po pitanju deportacije Muslimana iz Herceg Nove 1992. godine u Republiku Srpsku, nakon èega im se izgubio svaki trag, a sada njihove porodice najavljuju tužbe protiv države, on je kazao da je u Ministarstvu unutrašnjih poslova ranije formirana komisija koja je trebalo da ispita sluèaj, ali da ne zna više detalja. Komentarišuæi najavu da æe Grupa za promjene uèestvovati na narednim parlamentarnim izborima, Ðukanoviæ je rekao da to nije ništa novo, jer im je status nevladine organizacije vjerovatno odgovarao da bi dobili donacije. Crnogorski premijer je predlog o prelaznoj vladi GZP-a nazvao »propalom i bespotrebnom tezom« i ocijenio da nema nikakve potrebe za tom vrstom kompromisa, jer Crna Gora ima »stabilnu vladu sa kojom æe doèekati nove izbore«. Ðukanoviæ je najavio spremnost Demokartske partije socijalista da pregovara sa Liberalnom partijom o formiranju lokalne vlasti u Kotoru i moguæe u Baru. (kraj) mrd/isf