Nikšiæ, (MINA) - Crnogorska Vlada odgovorno èini sve kako bi se ublažile posljedice globalne ekonomske krize i minimizirao njen uticaj na ekonomski i socijalni ambijent u Crnoj Gori, kazao je veèeras u Nikšiæu lider koalicije Evropska Crna Gora, Milo Ðukanoviæ. On je na predizbornoj konvenciji u Nikšiæu, kazao da ni Crna Gora ne može biti izuzeta od opštih posljedica globalne krize ali da, za razliku od nekih moænih svjetskih firmi, u Crnoj Gori preduzeæa rade, nema masovnog otpuštanja radnika ni bankrota banaka. „Ne želim da kažem da smo èarobnjaci, koji æe izbjeæi posljedice krize, veæ da odgovorno upravljamo“, pojasnio je Ðukanoviæ. On je rekao da njihovi politièki protivnici pokušavaju da i to zloupotrebljavaju “blateæi politiku aktuelne crnogorske vlasti i najavljujuæi da æe poslije izbora biti potop“. „Nijesu Željezara, Rudnici boksita i Kombinat aluminijuma u gorem stanju nego što su preduzeæa iz istih branši u drugim zemljama. Za razliku od tih preduzeæa, koja su veæ prestala sa proizvodnjom, naše fabrike rade, jer im je Vlada obezbijedila maksimalnu podršku“, naglasio je Ðukanoviæ. On je kazao da to nije trenutni predizborni interes, niti štos aktuelne vlasti, veæ njen strateški, srednjoroèni ekonomski interes. Ðukanoviæ je i u mjesecima nakon izbora obeæao oèuvanje "zdrave privredne supstance, ekonomske i socijalne stabilnosti, kako bi se ostalo na nogama u ovom lošem vremenu i saèuvala stabilnost za povratak nakon krize“. „Nema nikakvog razloga za zebnju, koliko god naši politièki protivnici najavljivali katastrofu. U Crnoj Gori u 2009. godini biæe isplaæeno ne samo 12 redovnih, veæ i dvije vanredne penzije, koliko je i najavljeno“, rekao je on. Podsjeæajuæi na uraðeno u protekle tri godine, Ðukanoviæ je kazao da je crnogorska ekonomija bila najbrže rastuæa u Evropi. „Na kraju 2005. godine, bruto društveni proizvod bio je 1,8 milijardi EUR, a sada 3,3 milijarde. To je podatak kojim se ne može podièiti ni jedna evropska ekonomija. Prosjek plata sa 230 narastao je na 467 EUR, a nezaposlenost sa 48 hiljada u maju 2006. godine pala na 28 hiljada“, naveo je on. Ðukanoviæ je najavio da æe se u ovoj godini konaèno riješiti problem vodosnabdijevanja crnogorskog primorja, završiti zapoèeti magistralni put Risan-Nikšiæ-Žabljak i poèeti gradnja autoputa Bar-Boljare, dokapitalizacija Elektroprivrede Crne Gore i izgradnja elektrana na Moraèi. On je istakao da je Crna Gora sada najmanje zadužena država jugoistoène Evrope. Lider Socijademokratske partije Ranko Krivokapiæ naglasio je da cilj vladajuæe koalicije nije pobjeda nad opozicijom na izborima jer je „ona veæ samu sebe pobijedila“. Govoreæi o aktuelnoj temi ulaska u NATO, on je pojasnio da Crna Gora ne ide u taj savez da bi ratovala, veæ da nikad to ne bi èinila u svom dvorištu. Podpredsjednik Demokratske partije socijalista, Željko Šturanoviæ, kazao je da vlast, možda, nije uspjela da izgradi svaki zapoèeti objekat, ali je izgradila zajednièku kuæu-Crnu Goru. On je ocijenio da opoziciji smeta što ugledni evropski zvaniènici dolaze u Crnu Goru , tvrdeæi da je to „podrška Milu uoèi izbora“. „Nijesamo sigurni da, ukoliko naša fudbalska reprezentacija pobijedi italijansku u subotu, neæe kazati da je to još jedna podrška Milu i našoj koaliciji“, kazao je Šturanoviæ. (kraj) mpa/gop