Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora ima znaèajan spoljni dug izmeðu 512 i 515 miliona USD i veoma negativan saldo bilansa plaæanja od èetiri odsto bruto društvenog proizvoda, saopštio je danas predsjednik crnogorske Vlade Milo Ðukanoviæ. On je, predstavljajuæi èlanovima Upravnog odbora Privredne komore Crne Gore Agendu ekonomskih reformi za naredne èetiri godine i ovogodišnju ekonomsku politiku, najavio da æe Vlada ove dokumente usvojiti ove ili naredne sedmice. »Spoljna neravnoteža je samo jedna od tri. Unutrašnja neravnoteža podrazumijeva visoku nezaposlenost, a budžetska prošlogodišnji deficit od 39 miliona EUR uz stranu pomoæ. Uz ukljuèivanje penzijskog, zdravstvenog i fonda za zapošljavanje deficit iznosi 45 miliona EUR«, rekao je Ðukanoviæ. Crnogorski prošlogodišnji društveni bruto proizvod od 1,2 milijarde EUR je mali, dodao je on, a njegovo poveæanje je kljuèni cilj Crne Gore, koja treba da zanemari pitanje pravednosti njegove raspodjele. »To je nemoguæe uèiniti samo poslovanjem na crnogorskom tržištu, na koje smo upuæeni zbog nedstataka znanja za upravljanjem. Moramo pokušati da ga uveæamo na stranom, jer je prošle godine on dostigao svega dvije treæine iznosa iz 1989. godine«, tvrdi Ðukanoviæ. Ovogodišnji rast BDP od 1,5 odsto, smatraju u Vladi, moguæ je uz zapošljavanje pet hiljada ljudi, oèuvanje eura, poveæanje konkurentnosti i rigoroznu budžetsku disciplinu, kao i podsticanje preduzetništva, investicija i unaprijeðenje zakonodavstva. »Imamo mnoštvo zakonskih rješenja koja otežavaju ulazak u biznis i njegov razvoj. Vlada æe težiti da se sve dozvole za biznis besplatno izdaju za najviše sedam dana i ubrzati proceduru izlaska poboljšanjem propisa o insolventnosti«, najavio je Ðukanoviæ. On tvrdi da je prošlogodišnjom privatizacijom akumulirano najmanje 15 miliona EUR za razvoj preduzetništva kroz bankarske kreditne linije. »Potrebno je smanjiti poresko optereæenje, èime æe uz primjenu poreza na dodatu vrijednost, definitivno od 1. aprila, biti obezbijeðeno više novca za biznis«, smatra Ðukanoviæ. Kljuèni problem za ulazak kapitala u Crnu Goru, smatra on, je svojinska nesigurnost koju treba eliminisati rješavanjem pitanja restitucije i stare devizne štednje. »Ne ovim Zakonom o restituciji, usvojenim sredinom prošle godine, jer je nesprovodiv, veæ drugim koji æe saglasno drugim državama održivo riješiti ovaj problem. Od privatizacije treba obezbijediti vraæanje stare devizne štednje nekadašnjim vlasnicima i time privuæi strance«, smatra Ðukanoviæ. On je dodao da ne najmerava poništavati efekte privatizacije, jer Vlada više neæe sanirati posljedice lošeg korporativnog upravljanja. Najavljeno je da æe biti intenziviran rad svih inspekcija, koje su do sada, privrednici i preduzetnici izbjegavali. »Ili æe obavljati svoj posao ili æemo ih mijenjati nekoliko puta godišnje dok ne budu u stanju da ga rade. Svi koji su mislili da æe moæi da rade ne plaæajuæi poreze biæe podvrgnuti najrigoroznijim kaznama i inspekcijama, a zahtjevi za oslobaðanje od poreza i doprinosa neæe biti tolerisani«, rekao je Ðukanoviæ. Vlada najmerava da sve privatnike oslobodi plaæanja poreza na zarade, za godinu, dvije ili tri, kako bi ih stimulisala da registruju zaposlene, propisujuæi istovremeno rigorozne kazne za nepoštovanje ovih mjera. Ðukanoviæ smatra da treba oèuvati euro, iako je dio privrednika predlagao uvoðenje nacionalne valute zbog odliva iz platnog prometa. »Suština ovog problema je da nemamo dovoljno konkurentnih prozivoda, a spoljnotrgovinski deficit treba rješavati mjerama carinske i poreske politike. Uvoðenjem perpera na kratak rok bismo poveæali inflaciju, a kroz euro treba zaustaviti rast budžetske potrošnje i uravnotežiti manjak u platnom bilansu sa 50 na 40 miliona USD ove godine«, rekao je on. Prema njegovim rijeèima, ovogodišnje poskupljenje goriva i elektriène enegije uveæaæe troškove života za 1,5 odsto, a treba obezbijediti uslove za strane investicije i pokušati zadržati inflaciju na planiranih osam odsto. Vlada namjerava da harmonizaciju carinskih stopa sa Srbijom, uz evropske kao orijentir, poène pretvaranjem vancarinske zaštite u carinsku. Saopšteno je da je veæ poèela priprema programa za stimulisanje izvoza, uravnoteženje spoljnotrgovinskog bilansa i supstituciju nepotrebnog uvoza. »Planirali smo da se zadržimo na postojeæem nivou plata uz moguænost njihovog poveæanja od 4,5 odsto do kraja godine, ukoliko otpustimo 3,5 hiljada zaposlenih u javnoj upravi«, rekao je Ðukanoviæ, ocjenjujuæi da »cijena reformi mora biti plaæena, makar kasnile plate«. Privrednici su upoznali predstavnike Vlade sa aktuelnim problemima u svojim granama, identifikujuæi kao najèešæe nelojalnu konkurenciju, skup i neracionalan platni promet sa Srbijom i visoke kamatne stope. Oni su od Vlade zatražili kreiranje privrednog ambijenta koji bi stimulisao razvoj, bržu privatizaciju, ureðenje graniènih prelaza, smanjenje budžetskog deficita, funkcionisanje pravne države i zaštitu drvne industrije. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Milutin Simoviæ najavio je da æe uskoro sa Vladom Luksembruga biti potpisan ugovor o 3,2 miliona EUR za bolje upravljanje i planiranju u šumarstvu, kao i oporavak drvne industrije. »U okviru Projekta održivog razvoja, koji podržava Program za razvoj Ujedinjenih nacija biæe napravljen informacioni sistem o šumama i sertifikatima za sjeèu«, kazao je Simoviæ. Ministar ekonomije Darko Uskokoviæ rekao je da Vlada priprema strategiju sanacije i razvoja drvoprerade. »Programom restrukturiranja oko 30 preduzeæa, koji je poèet prošle godine, strani eksperti æe ih pripremiti za privatizaciju nakon sreðivanja dokumentacije, definisanja razvojnih planova i pripreme proizvodnje«, kazao je Uskokoviæ. Crnogorska privreda je, tvrdi minstar finansija Miroslav Ivaniševiæ, u posljednjih deset godina od Vlade dobila 120 miliona EUR, a gotovo ništa nije vratila. »Stvorena je navika da æe Budžet uvijek pomagati privredne kolektive, što je onemoguæilo brzu privatizaciju. Vlada æe širenjem poreskih osnovica i smanjem stopa pokušati da suzbije sivu ekonomiju. Crnogorska fiskalna politka je dovoljno napregnuta, pa je priridno da se monetranom, kroz instrumente obavezne rezerve i kamata poboljša amijent«, rekao je Ivaniševiæ (kraj) anf/kmh