Podgorica, (MINA) – Savjetnik crnogorskog predsjednika za ustavna pitanja Miodrag Vukoviæ izjavio je danas da sudije Ustavnog suda treba izabrati što prije. “Nije mi jasno zašto se izbor sudija Ustavnog suda vezuje za 25. septembar, koji je krajnji rok za predaju izbornih lista. Ustavni sud rješava po izbornim žalbama, a pošto su neke izborne liste veæ predate, on bi i sada trebalo da je u punom kapacitetu”, rekao je Vukoviæ u intervjuu agenciji MINA. “Predsjednik Milo Ðukanoviæ æe narednih dana, kao je najavio, predložiti parlamentu kandidate za sudije Ustavnog suda. Time æe se zatvoriti krug radnji potrebnih da se se vanredni paralementarni izbori održe u demokratskom ambijentu. Kad dobijemo novi parlament i vladu valjda æemo konaèno izaæi iz zone politièkog nadgornjavanja, u koju smo upali konstituisanjem ad hoc parlamentarne veæine”, kazao je Vukoviæ i dodao: “Ne znam da li æe predsjednik Ðukanoviæ predložiti iste ili nove ljude za sudije Ustavnog suda. Ne znam da li æe politièke aktivnosti meðunarodne diplomatije i konsultacije o izboru sudija koje je predsjednik imao, uzrokovati neke inovacije. Znam samo da æe njegov predlog biti u skladu sa njegovim ustavnim obavezama i ovlaštenjima i da æe predložiti pravnike nespornog pravnog autoriteta. Kao što znam da neæe pristati da Ustavni sud postane politièka institucija”. On je rekao da Ustavni sud sudi svim vlastima i mora biti izvan svake politièke igre. “Ustavni sud sudi parlamentarnim strankama, može da obustavi rad neke od njih ukoliko ocijeni da djeluje u surpotnosti sa ustavnim poretkom. Bilo bi smiješno da se ustavne sudije biraju po diktatu parlamentranih stranaka”, objasnio je Vukoviæ. On je kazao da je parlamentarna veæina odbila prethodni Ðukanoviæev predlog ustavnih sudija iz inata. “To je priznao i jedan od njhovih lidera. Kako nijesu, sa struènog aspekta, mogli osporiti nijednog predloženog kandidata, uradili su to iz sebiènih politièkih razloga. Takav stav otkriva njihovu namjeru da državno politièki unize Crnu Goru i podvrgnu je svom politièkom interesu, uvodeæi je potpuno nepotrebno u period ugrožavanja normativnog, institucionalnog i demokratskog poretka”, rekao je Vukoviæ. Da li je moguæe održati izbore bez Ustavnog suda? Ne, to ne bi bilo dobro. Izbora æe biti, mada oni koji su ih isprovocirali sada nastoje da ih ne bude, optužujuæi druge za opstrukciju. Opstruirajuæi izbor ustavnih sudija, posredno priznaju da se plaše izbora. Postoje razne moguænosti. Trenutna parlamentarna veæina pominje meðunarodnu arbitražu. Ne znam da li misle na sudsku ili polièku arbitražu. U UN postoji jedan komitet za ljudska prava, ali teško mogu da zamislim da on rješava ustavne žalbe. OEBS æe posmatrati izbore i to je politièka kontrola, a sudska izvan Crne Gore ne bi imala nikakvog smisla. Da arbitrira neki meðunarodni sud moraju da se ispune odreðeni uslovi. Osnovni uslov, koji nije ispunjen, je naše èlanstvo u SE. Koliko znam, meðunarodnoj arbitraži su pribjegavale bivše kolonije, odnosno despotije koje nijesu imale svoje državne institucije, pa su u pomoæ zvale dojuèerašnje kolonizatore. Ima puno pravnika koji razmišljaju da postojeæi Ustavni sud može da vrši funkciju do izbora novog. Ustav nije kazao da je to moguæe, ali ni da nije moguæe. Ni za parlament, kad se raspusti, u Ustavu ne piše da može, ali ni da ne može vršiti svoju funkciju do izbora novog. Ustav je decidno samo za Vladu odredio da može da vrši svoju funkciju do izbora nove. Da li bi se mogla nazvati politièkom nezrelošæu crnogorskih politièkih elita situacija u kojoj Ðukanoviæ ponovo predlaže iste kandidate za ustavne sudije, koje je parlamentarna veæina odbila bez rasprave i iz inata? Mislim da æe predsjednik naæi mjeru kada bude predlagao parlamentu sudije Ustavnog suda i da æe ta mjera biti odraz njegovog principijelnog stava. Ponavljam da ne znam koga æe ptredložiti, ali sam uvjeren da æe izaæi sa predlogom koji æe pokazati visok stepen njegove ozbiljnosti i, istovremeno, biti provokacija onim akoji glasaju iz inata da se zamisle i u parlamentu otvore prièu o predloženi kandidatima. Tada æemo vidjeti da li imaju struène argumente da ospore predlog. Ako ih nemaju, da se jednostavno prizovu pameti i da, ako im je stalo do izbora, pokažu da li su toliko jaki i hrabri da izaberu taj predloženi Ustavni sud. Time bismo zatvorili krug saniranja loših posledica njihovog dvomjeseènog lošeg rada, kada su rušili zakone i institucije ove države, dovodeæi do vanrednih parlamentarnih izbora. Prvi put u poslednjih 50 godina u Crnoj Gori se dešava da niko nema parlamentarnu veæinu i da se stranke moraju dogovarati. Da li æe se sada kad je potrebno verifikovati mandat nasljedniku Mirjane Kuljak u crnogorskom parlamentu ponoviti nikšiæki sluèaj sluèaj sa izborom odbornika koji treba da zamijeni novu gradonaèelnicu? Na ovom primjeru æe se pokazati raspoluæenost CrneGore na konzervativno i demokratsko krilo u svim strukturama vlasti, pa i u parlamentu. Demokratska Crna Gora je samo za jednog poslanika bila u manjini prethodnih mjeseci. Niko je nije pitao da se skrati mandat Skupštini, nije uèestvovala u odbijanju parlamenta da usvoji reformske zakone u oblasti lokalne samouprave, zdravstva, obrazovanja, informisanja, koji su raðeni u saradnji sa referentnim stranim struènjacima. Dakle, ta konzervativna struktura sa parlamentarnom veæinom od jednog poslanika rušila je sve što je reformski i sada se desilo da su ostavkom jednog poslanika ostali bez te veæine, ali i bez kvoruma za bilo kakve odluke, pa i verifikovanje mandata novom poslaniku, ukoliko im se ne pridruže poslanici Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratske partije i albanskih stranaka. U Nikšiæu je napravljena greška i novi poslanik je izabran bez kvoruma, tako da su sve odluke koje donosi lokalna Skupština pravno ništavne, jer ih nije donijela opštinska parlamentarna veæina. To se neæe desiti na nivou Crne Gore. Demokratske snage æe uæi u parlament, omoguæiæe im ponovnu verifikaciju izborne veæine, kako bi donijeli medijske zakone i zaokružili izborni ambijent. Mi neæemo zloupotrijebiti njihovu lošu poziciju. Hoæemo li dobiti ustavnu povelju prije 24. septembra, kad bi savjet Evrope treba raspravljati o prijemu SRJ u èlanstvo? Donošenje ustavne povelje blokira Koalicija za Jugoslaviju, Koštunièina Demokratska stranka Srbije i neke manje srpske partije - zbog izbora. Sada im ne odgovara da se povelja usvoji, po istom principu po kojem su i zakon o saradnji sa Haškim tribunalom odbijali da usvoje - dok se nijesu održali izubori. Sada im u predizbornoj kampanji treba politièka prièa o tome kako je Jugoslavija saèuvana, inaèe bi morali da sazovu kongrese stranaka i promijene svoje politièke programe. Spremaju se da ponovo prevare svoje biraèko tijelo u Srbiji i Crnoj Gori. Da je taèna ova konstatacija, pokazao je i poslednji susret potpisnika beogradskog Sporazuma. Sve kljuène odredbe smo dogovorili, ostalo je samo pitanje izbora poslanika u parlament državne zajednice. A to se pitanje uopšte ne reguliše ustavnom poveljom. U beogradskom Sporazumu, sasvim je nedvosmisleno zapisno da se izbor poslanika u parlament državne zajdnice ureðuje zakonima država èlanica. Njihov sebièan politièki interes ide dotle da im je sve jedno što æe Srbija i Crna Gora ostati jedine države u Evropi, uz Bjelorusiju, koja su van Evropske unije. Zahvaljujuæi unitaristima, nacionalistima, manipulatorima i demagozima iz Crne Gore i Srbije pitanje ulaska u evropske integracije se odlaže. Naš predstavnik u Ustavnoj komisiji, koordinator Dragan Kuljeviæ insistiraæe, na sastanku u Briselu zakazanom za 22. oktobar, da se ustavna povelja usvoji prije izbora u Srbiji i Crnoj Gori. Za to nam je potrebno 10-tak dana i ni Evropa ne bi trebala da žuri. Sastanak Savjeta Evrope može da se zakaže i desetak dana kasnije, kako ne bi invalidna Jugoslavija bila primana u to tijelo. (kraj) jrb