Budimpešta, (MINA-BUSINESS) – Mali akcionari Telekoma Crne Gore znaèajno bi profitirali kada bi Matav imao šansu da kupi Vladin paket od 51 odsto akcija ponuðenih na tenedru, ocijenio je predsjedavajuæi i izvršni direktor maðarske kompanije Elek Štraub /Elek Straub/. “Apsolutno smo uvjereni u to”, kazao je Štraub na brifingu u Budimpešti koji je Matav organizovao za grupu crnogorskih novinara. On je objasnio da bi Matav ubrzao rast i razvoj Telekoma Crne Gore i na taj naèin obezbijedio korist manjinskim akcionarima. Štraub je ocijenio da je prerano najavljivati da li æe Matav nakon kupovine kontrolnog paketa od Vlade, otkup ponuditi i manjinskim akcionarima, privatizacionim fondovima, udruženjima i pojedincima. »Još nijesmo analizirali nastavak otkupa, jer smo trenutno fokusirani na 51 odsto koje posjeduje Vlada«, rekao je Štraub, dodajuæi da Matav pokušava da razumije potrebe malih akcionara, kojima je nekad u interesu veæa dividenda, a u drugim sluèajevima da prodaju akcije. Kako je saopštio, Matav generalno podržava otkup akcija i nakon što obezbijedi kontrolni paket koji obezbjeðuje veæinu u Odboru direktora i odluèujuæi uticaj. Za samostalno odluèivanje o znaèajnijim dogaðajima u kompaniji, na primjer dokapitalizaciji ili restrukturiranje, veæinskom vlasniku je potrebno dvije treæine ukupnog broja akcija, a za sve èlanove u Odboru direktora, preko 90 odsto. Manjinski akcionari Telekoma veæ su, nakon što su predstavnici države odbili da objedine svoj paket sa njihovim akcijama, najavili da æe se udruživati i nuditi dionice buduæem kupcu. Za Telekom su, osim Matava, zainteresovani i Telekomi Slovenije i Srbije, austrijski Mobilkom i amerièki Vestern Vajrles Internešnl /Western Wireless International/. Matav je u veæinskom vlasništvu njemaèkog Dojè Telekoma /Deutsche Telekom/, koji ima 59 odsto, dok 30 odsto pripada stranim institucijama, sedam domaæim, a èetiri pojedincima. Grupacija je, kako je navedeno u njenom Godišnjem izvještaju za prošlu godinu, lider u telekomunikacijama u Maðarskoj i centralnoj i istoènoj Evropi, a kotira se na Njujorškoj i Budimpeštanskoj berzi, dok se njihovim akcijama trguje i na Londonskoj (SEAQ). Osim operatera fiksne i mobilne telefonije, T-Mobajl /T-Mobile/ koji se ranije zvao Vestel /Westel/, grupaciju u Maðarskoj èini i internet provajder Akselero /Axelero/ i firma za poslovne usluge. Matav je i vlasnik 51 odsto makedonskog operatera MakTela. Kompanija je u prva tri kvartala ostvarila 1,77 milijardi EUR prihoda, što je 0,5 odsto slabije nego u istom prošlogodišnjem periodu, prvenstveno zbog smanjenja pada u prihodima od domaæeg i meðunarodnom saobraæaja. Prihodi od mobilne telefonije su porasli. Prioritet srednjoroène strategije Matava je rast akvizicijama, odnosno kupovinama veæinskih udjela telekoma jugoistoène Evrope, uz uslov sa obezbjeðuju dobre prihode na rastuæem tržištu, imaju jaku poziciju, kao i da je rizik ulaganja u zemlju na prihvatljivom nivou. Štraub je, objašnjavajuæi zašto je Matav zainteresovan za kupovinu crnogorskog Telekoma, saopštio da je za investitore važan potencijal tržišta, odnosno moguænost rasta broja klijenata. U Crnoj Gori je, kako je kazao, Matav još zainteresovan i da Telekomov Monet, drugi crnogorski mobilni operater nakon proMonte-a, postane lider. »Uvjereni smo da mobilna kompanija Telekoma ima poziciju koja mora biti pobljšana. Apsolutno smo uvjereni da moramo poboljšati njenu tržišnu poziciju«, saopštio je Štraub. Prema njegovim rijeèima, osim ulaganja u Monet, Matav je u Crnoj Gori zainteresovan i za razvoj fiksne telefonije, odnosno uvoðenje usluge brzog interneta, takozvani broadbend /broadband/. On je naglasio razliku izmeðu crnogorskog i makedonskog telekoma, koji je prije privatizacije bio tehnološki na veoma niskom nivou a imao je i malu penetraciju, odnosno broj prikljuèaka. Matav je 51 odsto MakTela prije tri godine platio 343 miliona EUR, dok je od tada investirao preko 200 miliona. »Sve u svemu, suprotno od Makedonije, moraæemo da se koncentrišemo na poboljšanju efikasnosti, a ne obima usluga«, najavio je Štraub. Kako je kazao, Matav je nauèio kako kompanije ostaju uspješne i nakon liberalizacije telekomunikacionog tržišta. Štraub je ocijenio da je na liberalizovanom tržištu važna efikasnost kompanija. Poveæanje efikasnosti podrazumijeva i smanjenje broja zaposlenih. Prema rijeèima Štrauba, uprava Matava nikada nije imala problema sa zaposlenima i sindikatima prilikom smanjenja broja zaposlenih, jer je sve radila dogovorom. On je podsjetio da je u Makedoniji Matav radnicima koji dobrovoljno napuste firmu nudio otpremnine dogovorene sa sindikatom. Osim isplatom otpremnina, u Maðarskoj je broj zaposlenih u Matavu smanjen i privremenim penzionisanjem, doobukom ili angažovanjem u drugim kompanijama. Matav zaposlenima pomaže u rješavanju stambenih problema, kako je kazao, uglavnom tako što im subvencionira kredite kojima kupuju stanove. Telekom Crne Gore, osim Moneta, veæinskog dijela Interneta i Montenegrokarda /Montenegro Card/, ima manjinske udjele u PTT Standardu, kao i vlasništvo u bankama, od kojih najviše, 17,5 odsto, u Crnogorskoj komercijalnoj banci. Štraub je rekao da bi Matav, ako kupi kontrolni paket Telekoma, zadržati plasmane koji su mu isplativi, meðu kojima i u bankama. On je najavio i da bi bila nastavljena sponzorstva kvalitetnih sportskih klubova. Telekom Crne Gore je prošle godine utrošio 1,76 miliona EUR ili 2,4 odsto ukupnih prihoda na sponzorstva, a najviše na muški košarkaški i ženski rikometni klub Buduænost. Prema podacima iz prezentacije Matava, kompanija godišnje na sponzorstva, od kojih je veæina namijenjena programima za graðane i korisnike ili nevladine organizacije, troši 0,5 odsto prihoda. Štraub nije znao da su manjinski akcionari Telekoma tužili kompaniju zbog umanjenja kapitala sa 200 na oko 140 miliona EUR prošle godine. Privredni sud je odbacio tužbu, koja je upuæena Višem. (kraj) dmc/kmh