Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Preduzeæa drvne i šumarske industrije zatražiæe u petak sastanak sa buduæim mandatarom Vlade Milom Ðukanoviæem na kojem æe predstaviti probleme ove grane i razgovarati o mjerama za oporavak, odluèio je danas Odbor resornog udruženja Privredne komore Crne Gore (PKCG). Direktor rožajskog Gornjeg Ibra Hasan Kurtagiæ je ocijenio da je Ðukanoviæ jedini èovjek »koji može nešto uèiniti«. »Ovakva kakva je sad, drvoprerada nema buduænost. Oèigledno nam treba razredni starješina sa prutom koji æe da dijeli packe«, smatra Kurtagiæ. Sekretar Odbora udruženja šumarstva, drvne industrije, grafièke i izdavaèke djelatnosti Božidar Mimoviæ je saopštio da je obim proizvodnje u primarnoj preradi drveta u prvih deset mjeseci 31 odsto manji nego u istom periodu prošle godine. »U tom periodu proizvodnja finalne prerade poveæana je 44,8 odsto, ali s obzirom da je uporedni nivo veoma nizak, ni to nije relevantan podatak«, rekao je Mimoviæ. Ocijenjeno je da je ova grana koristila samo oko 30 odsto raspoloživih kapaciteta. Prema rijeèima Mimoviæa, uèešæe proizvodnje drvne, u ukupnom društvenom proizvodu industrije, od 1996. do prošle godine smanjeno je sa 5,1 na 2,9 odsto. U izvještaju o ostvarenoj proizvodnji ove grane nijesu navedeni finansijski podaci. Mimoviæ je objasnio da se finansijski izvještaji, prema novim propisima, umjesto Službi platnog prometa koja je i analizirala podatke, podnose Privrednom sudu koji to ne èini. Na sastanku je ocijenjeno da je veoma mali broj preduzeæa pozitivno poslovao. Direktor cetinjske Kartonaže Miodrag Latkoviæ je saopštio da ova kompanija razmišlja o zatvaranju pogona. »Razmišljamo o gašenju proizvodnje, jer ne možemo opstati na tržištu. Liberalizacijom tržišta otvoren je put velikim kompanijama, za koje Crna Gora ne predstavlja ni jedan odsto ukupnog tržišta. Ove kompanije su finansijski jake da mogu da daju robu èak i besplatno, kako bi nas uništile«, rekao je Latkoviæ. Kao otežavajuæe okolnosti poslovanja on je naveo i sivu ekonomiju, nizak stepen naplate potraživanja i preregistraciju. »Izmišljena je preregistracija, a neka preduzeæa su dobila izgovor da nikad ne plate dugove«, smatra Latkoviæ. Direktor fabrike papira Beranka Miliæ Joksimoviæ je meðu najveæe prepreke uspješnom poslovanju naveo nefunkcionisanje platnog prometa sa Srbijom, visoke doprinose, kao i enromne kamate na kredite. »U Srbiji je mjeseèna kamatna stopa na kredite u stranoj valuti, meðu kojima je i euro, od 0,6 do jedan odsto, dok je u Crnoj Gori 1,5 do dva«, rekao je Joksimoviæ. Diektor pilane Donja Brezna Cvjetko Ðurkoviæ, stanje u drvopreradi okrarakterisao je kao »haos i pakao«. »Sirovina se izvozi, a do nje ne možemo da doðemo i kad imamo novac, dok sa druge strane raèuni za elektriènu enegiju pojedu rezultat«, kazao je Ðurkoviæ. Èlanovi Odbora su danas zamjerili Ministarstvu privrede zato što, pored stalnih poziva, njegovi predstavnici veæ tri mjeseca ne dolaze na sastanke u PKCG. Pomoænik u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Blažo Kruniæ je opomenuo preduzeæa da izmire dugove za ovogodišnje koncesije i poènu da proizvode, jer æe to uticati na dodjelu za narednu godinu. »Neæe biti koncesija za one koji ne proizvode«, rekao je Kruniæ. Direktor Direkcije šuma Iso Kalaè je najavio da æe koncesije biti odobrene onima koji je uredno plaæaju. (kraj) dmc/kmh