Podgorica, (MINA) – Žene u Crnoj Gori nijesu ravnopravne sa muškim kolegama u primjeni ekonomskih i socijalnih prava, ocijenjeno je na prezentaciji projekta Osnaživanje uèešæa žena u procesu donošenja odluka na lokalnom nivou. Centar za preduzetništvo i ekonomski razvoj (CEED) i SOS telefon za žene i djecu žrtve nasilja Nikšiæ realizovali su Projekt od marta prošle do maja ove godine u Beranama, Danilovgradu, Kolašinu, Mojkovcu i Tivtu. Cilj projekta je, kako je pojašnjeno, da se smanji nejednakost polova na lokalnom nivou kroz uèešæe žena u lokalnim institucijama. Direktor CEED-a, Dragana Radeviæ, smatra da u Crnoj Gori postoji neravnopravni položaj žena u pogledu ekonomskih i socijalnih prava. »Iako žene postižu sve bolje rezultate u obrazovanju i zaposlenju, njihov život je u velikoj mjeri ogranièen u odnosu na muške kolege. Uprkos èinjenici, da je sve više žena koje imaju visoko obrazovanje, njihov status na tržištu rada u donosu na muškarce je gori a posebno u dijelu obavljanja menadžerskih pozicija«, navela je ona. Kako je kazala, žene generalno nijesu upoznate sa moguænostima koje im se pružaju da neposredno uèestvuju u radu lokalne samouprave. »Postoje odstupanja od opštine do opštine ali u svakom sluèaju, veliki prostor je ostavljan da se to poboljša. Ako nijesmo upoznati sa pravima koje nam stoje na raspolaganju sigurno da ih neæemo ni koristiti«, rekla je Radeviæ. Ona smatra da su žene spremnije da zapoènu neki biznis ali, kako je rekla, od ideje do prakse desi se prelomni trenutak koji utièe da odustanu od namjere da pokrenu svoj posao. »Generalno, istraživanje pokazuje da žene imaju potencijala i treba uticati kako bi se aktivirao«, zakljuèila je Radeviæ i dodala da je uèešæe žena u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti nedovoljno i u kreiranju lokalnih politika. Branka Vlahoviæ iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, kazala je da se prièa o rodnoj ravnopravnosti svodi na to da li žena ima dovoljno na odreðenim poslovima, »ali nije sigurna koliko same znaju šta je ravnopravnost«. »Èesto èujemo- pa šta hoæete, imate više žena zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu. Ali, prema podacima MONSTAT-a, svaka 134. žena je na rukovodeæem položaju a više od 80 odsto zaposlenih su žene. Svaki osamnaesti muškarac se nalazi na rukovodeæem položaju. Raspon je veliki i govori o tome kakvo je uèešæe žena«, navela je ona. Zakon o rodnoj ravnopravnosti, smatra Vlahoviæ, se ne primjenjuje u dovoljnoj mjeri. »Na lokalnom nivou mnogo toga fali i niko ne razmišlja kako utièu odluke koje se tamo donose na muškarce i žene. Treba ravnopravno obaveze i dobrobiti dijeliti, a posebno na lokalnom nivou, jer je lokalna zajednica nešto što æe nam pomoæi da prmjenu zakonosavstva uradimo na što bolji naèin«, poruèila je Vlahoviæ. Profesor Mirjana Pejvanèiæ ukazala je da u lokalnoj zajednici treba da postoji da se osnaže lokalni mehanizmi za ravnopravnost. »Treba da postoji neko u lokalnoj zajednici ko æe o tome brin uti i da taj neko ima alat u rukama kako da sprovodi rodnu ravnopravnost«, poruèila je ona. Jedini resurs i kapital, dodala je Pejvanèiæ, koji imamo su naše glave. »Bogatstvo koje imamo je u glavi, ono koje smo stekli obrazovanjem i njega treba da iskoristimo i upotrijebimo«, zakljuèila je ona. (kraj) anm/boj