Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Nijedno društvo, a pogotovo malo kao što je crnogorsko, ne može priuštiti luksuz da polovinu ljudskog kapitala drži na marginama ekonomskih i društvenih tokova, ocijenjeno je na konferenciji Žene u ekonomiji-kako do ravnopravnosti. Generalni sekretar Evropskog pokreta koji je realizovao projekat o rodnim razlikama u liènim primanjima, Momèilo Raduloviæ, kazao je da su prave promjene u ovoj oblasti i dalje u rukama državnih instiucija. “Ovdje smo da bi skrenuli dodatnu pažnju na svim društvenim subjektima na položaj žena u ekonomskim procesima, za koji smo našim istraživanjima utvrdili da je jedan od najznaèajnijih segmenata ovog problema”, rekao je Raduloviæ. Šef operacije Delegacije Evropske komisije u Crnoj Gori, Nikola Bertolini, ocijenio je da su žene razmazile crnogorske muškarce, ali se nada da æe buduæe generacije to promijeniti. “Dugo sam živio u Jušnoj Africi i to je zemlja maèista i muškarci su iznad žena, ali kad sam došao u Crnu Goru vidio sam da je ovdje to èak i izraženije”, rekao je Bertolini. On je objasnio da su za poboljšanje položaja žena u ekonomiji bitna èetiri uslova - društvo, prihodi, tržište rada i implementacija zakona. “Mislim da Crnoj Gori nedostaje praktiène primjene regulative i zakona kad se radi o ženama u ekonomiji, ovo je veoma važno društveno pitanje”, poruèio je Bertolini. Pomoænik ministra ekonomije, Nina Vujoševiæ, je kao pozitivan primjer navela Ministartvo ekonomije u kojem su, od 162 zaposlena, 94 žene, što èini 58 odsto. “Kabinet ministra je u prošloj godini proširen sa dvije pomoænice, a od ukupnog broja zaposlenih u kabinetu 50 odsto su žene”, kazala je Vujoševiæ. Prema njenim rijeèima, od ukupnog broja zaposlenih u Crnoj Gori 44,2 odsto su žene, a u privatnom sektoru ih je oko 46 odsto. Stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori je prema podacima Zavoda za zapošljavanje (ZZZCG) 11,74 odsto, od èega je 44 odsto nezaposlenih žena. “To je dobar pokazatelj jer je manje nezaposlenih žena od muškaraca, ali je nezaposlenost žena prema stopi veæa i iznosi 12,4 odsto”, objasnila je predstavnica ZZZCG, Gordana Vukèeviæ. Ona je navela da najveæi broj žena na posao èeka od jedne do tri godine, a najveæi broj njih koje ovoliko èekaju ima preko 50 godina. “Najveæi problem kod zapošljavanja starijih žena je što posjeduju obrazovanje i struènu spremu koja se više ne traži na tržištu rada”, rekla je Vukèeviæ. ZZZCG obavlja pripreme za zapošljavanje, pa je prošle godine od èetiri hiljade koji su prošli kroz obuku, bilo 60 odsto žena, a kako je kazala Vukèeviæ, žene su aktivnije i spremnije da se ukljuèe u mjere aktivne politike zapošljavanja, a pokazuju i bolje rezultate po završetku obuke. “Postoje i posebni krediti namijenjeni ženama za otpoèinjanje biznisa, pa se do 15 hiljada EUR može uzeti sa kamatnom stopom od tri odsto na godišnjem nivou”, navela je Vukèeviæ. Predstavnik Unije poslodavaca, Zvezdana Oluiæ, kazala je da se 127 registrovanih preduzeæa u toj organizaciji vode na žene, ali da su samo u 20 odsto sluèajeva one i stvarne vlasnice. “Treba da se više promovišu individualne inicijative žena, mi same ne promovišemo uspješne koleginice”, rekla je Oluiæ. Evropski pokret realizuje projekat Rodne razlike u razlièitim prihodima i primanjima, a finasira ga Evropska unija. Projekat je nastao iz potrebe da se ukaže na jaz u liènim primanjima i prihodima izmeðu žena i muškaraca u Crnoj Gori. (kraj) god/bvm