Brisel, (MINA) – Organizacija za zaštitu ljudskih prava /Amnesty International/ zabrinuta je da su žrtve seks trafikinga izostale iz pravnog sistema Crne Gore. U saopštenju te organizacije navodi se da je nedavno prekinuta istraga u sluèaju afere seks trafiking, nakon što je tužilaštvo u Podgorici prekinulo sudski postupak protiv zamjenika crnogorskog državnog tužioca i još trojice osumnjièenih. »Glavni svjedok, 28-godišnja majka dvoje djece iz Moldavije, pretrpjela je užasna seksualna zlostavljanja u protekle tri godine, što je rezultiralo teškim povredama. Ona je navela da su crnogorski politièari, sudije i policija muèili i silovali nju i ostale žene iz Istoène Evrope koje su kao i ona bile žrtve seks trafikinga«, kaže se u saopštenju. Istièe se da je zastoj u kriminalnim postupcima, vodio zataškavanju imena crnogorskih zvaniènika. »Trafiking žena i djevojaka je osnovna zabrinutost a zastoj ovog sluèaja, uprkos oèiglednim i detaljnim dokazima i svjedoèenju, može samo potvrditi sumnje u posveæenost crnogorskih zvaniènika borbi protiv ovakve neljudske trgovine«, smatra ta organizacija. Navodi se da je Moldavkina prièa slièna mnogim drugim zastrašujuæim ispovijestima žena i djevojaka koje su bile primorane na seks-trafiking. »Ona je iz Moldavije došla u Srbiju da traži posao. Nakon predaje pasoša postala je rob, prodata razlièitim vlasnicima kao da je životinja, bila pretuèena, drogirana i silovana«, tvrdi Organizacija za zaštitu ljudskih prava. Dodaje se da je, kada je god pokušala da pobjegne, policija vraæala vlasnicima, dok konaèno nije uspjela da pobjegne u Sigurnu žensku kuæu u Podgorici, novembra 2002. godine. »Veoma smo zabrinuti iskazima zvaniènika, koji su uèestvovali u zlostavljanju žena i djevojaka koje su bile primorane na ropski položaj, i pozivamo sve crnogorske zvaniènike da ozbiljno obrade ovu temu«, istièe ta organizacija. Navodi se da je u cijelom svijetu zabilježen rast broja trafikovanih žena i djevojaka, kao i da su Crna Gora i Balkan uopšte, poznati kao zemlje u tranzitu i destinacije koje koriste trafikanti. »Veæina žrtava dolazi iz Istoène Evrope. Na Balkanu je procijenjeno da oko 60 odsto trafikovanih žena dolazi iz Moldavije, koja je jedna od najsiromašnijih država u Evropi. Mnoge žrtve bile su primamljivane, obeæanjima za rad u Zapadnoj Evropi, da bi bile primorane na seksualno ropstvo, a veæina njih bila je mentalno i psihièki slomljena silovanjem i brutalnošæu. Žrtve su ubrzo potom prodavane ili premještane na druge lokacije«, zakljuèuje se u saopštenju. (kraj) jel/tmi/isf