Podgorica, (MINA) – Advokatskoj komori Crne Gore (AKCG) predstavnici države i Evropske unije (EU) nijesu dali direktna upustva šta bi se tokom pregovoraèkog procesa moglo promijeniti u njihovom radu, kazao je predsjednik Komore, Zdravko Begoviæ. On je rekao da se, na osnovu iskustava drugih država, ipak plaši da Komora može doæi u situaciju da joj se smanjuju javna ovlašæenja. “U kontaktu sam sa kolegama iz okruženja, i potpisao sam konvenciju kojom su komore iz regiona dale podršku kolegama iz Slovenije, zato što su na idirektan naèin njima pokušali da oduzmu javna ovlašæenja”, kazao je Begoviæ agenciji MINA. To se, kako je pojasnio, odnosilo na buduæi upis i brisanje u imenik advokata kao i niz drugih ovlašæenja, “koje neæe moæi da radi ta Komora veæ æe to biti u nadležnosti državnih organa”. Prema rijeèima Begoviæa, to je korak ka centralizaciji i oduzimanju javnih ovlašæenja. “Tada sam èuo od predstavnika evropskih advokatskih asocijacija informaciju da je to sve ono što se sprema svim advokatskim komorama koje su u sastavu EU. To izgleda oèekuje i države koje se spremaju za èlanstvo, pa samim tim i AKCG”, naveo je on. Begoviæ je pojasnio da crnogorska advokatska komora i po Ustavu ima nezavisnost i samostalnost i javna ovlašæenja. “Ali prepoznajem da se negdje u bližoj buduænosti i kod nas može desiti nešto slièno”, rekao je on. Položaj advokature u Crnoj Gori, kako je naveo Begoviæ, sastavni je dio pravosuða “i nije bilo konkretnih reakcija i upustava u nekakvom našem daljem status i položaju od strane predstavnika EU”. On je kazao da se nada da se ovlašæenja i rad AKCG i samih advokata kada Crna Gora postane dio EU, neæe mijenjati. “Ali lako je prepoznati da je cijela EU uniformisana i sve je centralizovano. Praktièno, ta ovlašæenja koja mi sada imamo, samostalnost i nezavisnost koje su potpuno èiste i definisane Ustavom, može se desiti u nekoj bližoj buduænosti da æe negdje biti definisana na drugaèiji naèin i da æe naša ovlašæenja biti smanjena”, upozorio je Begoviæ. On je rekao da je AKCG imala komunikaciju sa predstavnicima EU, preko posjeta i raznih komisija. “Oni su od nas èuli naša mišljenja, predloge i stavove koji bi mogli unaprijediti stanje. Naravno u tim komunikacijama mi smo imali i primjedbe i sugestije, koje su oni konstatovali, i nadam se da æe se u nekoj bližoj buduænosti i naš glas èuti u tim nekim njihovim razmišljanjima”, kazao je Begoviæ. Upitan koje su to sugestije iz AKCG dali predstavnicima EU, on je odgovorio da se to odnosilo na izbor vrhovnog državnog tužioca, sudija, predsjednika Vrhovnog suda kao i da su sve one bile na liniji preporuka Venecijanske komisije i EU. “Ali Advokatska komora ni od strane države kao ni o strane predstavnika Evropske unije nije imala nikakvih direktnih upustava o eventualnim sugestijama za naš rad ili uputstava za usaglašavanje naših propisa i unutrašnih akata”, kazao je Begoviæ. On je ponovio da su ih predstavnivi EU pitali o svemu, “ali nisu imali ništa direktno èemu bi se mi trebali povinovati i po èemu bi morali postupiti”. Koordinator programa vladavine prava u Graðanskoj alijansi (GA), Zoran Vujièiæ kazao je da u ovom trenutku preporuke koje se tièu Advokatske komore nisu u fokusu EU i da se do sada takvi zahtjevi nisu pojavljivali. Iako se možda rjeðe èuju primjedbe na rad Komore to, kako je naveo, ne znaèi da ona dobro funkcioniše. „Advokatska komora se u brojnim temama držala po strani, komunikacija sa ostatkom društva im je veoma loša. U svim našim istrazivanjima, Advokatska komora Crne Gore je bila jedina institucija sa kojom nije bilo moguæe uspostaviti komunikaciju“, rekao je Vujièiæ agenciji MINA. On smatra da bi crnogorski advokati, što se tièe konsultacija za stanje u pravosuðu i Evropske integracije morali aktivnije da se ukljuèe, naroèito u radnim tijelima za poglavlja 23.i 24. „Centar za edukaciju nosilaca pravosudnih funkcija bi trebalo da obuhvati pored sudija,tužilaca i advokate jer su oni dio sudskog sistema. Reforme podrazumijevaju kontinuiranu obuku koju mislim da advokatim makar jedan dio njihm ne prolazi što je nužno naroèito u svijetlu ubrzanog usvajanja zakona i harmonizacije pravne tekovine sa EU“, rekao je Vujièiæ. On je kazao da su istraživanja GA pokazala da se u sluèaju besplatna pravne pomoæi advokati vrlo nerado prihvataju da zastupaju takve stranke, „iako sudovi zovu po spisku koji su dobili upravo iz Advokatske komore“. „Jedan od razloga odustajanja ili odbijanja je da im pripada 50 odsto od standardne tarife i pri tome Advokatska komora nikada do sada nije interno sakcionisala takve advokate. Država treba da preuzme ulogu u odredjivanju tarifa jer su sadašnje nerealno visoke ne vodeæi brigu o ekonomskom aspektu u kome se društvo nalazi“, rekao je Vujièiæ, navodeæi da nijesu rezultirali apeli da se te tarife smanje. (kraj) mib/bor