Beograd, (MINA) - Amerièki kongres mogao bi rezolucijom o Srebrenici da osudi Srbiju i Crnu Goru (SCG), za podršku poèinjenim zloèinima u Srebrenici, piše list Blic u sjutrašnjem broju, pozivajuæi se na izvore bliske državnoj administraciji. U najboljem sluèaju, tekstom rezolucije biæe individualizovana krivica, tako da æe samo predsjednik Srbije u to vrijeme Slobodan Miloševiæ biti optužen da je davao direktnu podršku tadašnjim vlastima u Republici Srpskoj za ubistva muslimana u tom gradu. Izvori dnevnika navode da srpski lobisti u amerièkom Kongresu nemaju gotovo nikakve šanse da sprijeèe izglasavanje rezolucije o Srebrenici ili negativnu konotaciju njenog teksta po SCG. "Srpski lobisti su pokušali da ubijede svoje kolege u amerièkom Kongresu da u rezoluciji ne bude navedena nikakva podrška SCG zloèinima u Srebrenici ili da bar stoji samo preæutna podrška Miloševiæa. Meðutim, zagovornici rezolucije su neumoljivi i traže da se Miloševiæ direktno poveže sa tim zloèinima", navode sagovornici. "Osuda cijele države za genocid nad muslimanima u Srebrenici bila bi jako opasna i imala bi nesagledive posledice po SCG", smatraju izvori Blica, koji su imali uvid u prednacrt teksta rezolucije koji priprema amerièki Kongres. Kao otežavajuæu okolnost navode da bi rezolucija o Srebrenici mogla da bude jedan od argumenata Bosne i Hercegovine u suðenju po tužbi za genocid protiv SCG. Inicijativu za izglasavanje rezolucije pokrenula je Evropska helsinška komisija, jedna od uticajnijih lobistièkih grupa u Kongresu, koja nije naklonjena Srbiji i Crnoj Gori. Podršku toj komisiji pruža amerièki državni podsekretar Nikolas Berns, koji je u vreme zloèina u Srebrenici bio portparol Stejt departmenta. Procjenjuje se da æe rezolucija sigurno biti usvojena prije 11. jula, kada se obilježava desetogodišnjica zloèina u Srebrenici. "Rezolucija æe poslužiti i kao još jedna vrsta pritiska na vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj da se Radovan Karadžiæ i Ratko Mladiæ što prije naðu u Haškom tribunalu", zakljuèak je sagovornika. (kraj) isf