Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Prva banka Crne Gore je zbog nelikvidnosti usljed finansijske krize nekim klijentima napravila problem u poslovanju, ali jedan od njih nije veæinski vlasnik nikšiæke Željezare, Montenegro spešelti stils /Speciality Steels/ (MNSS), tvrdi uprava te finansijske kompanije. Generalni direktor Prve banke, Velimir Bogdanoviæ, kazao je da je ogromna izloženost te finansijske kompanije prema Željezari i MNSS-u jedan od razloga zbog èega se ona našla u teškoj situaciji. „Banka je svjesna da je iz razloga sopstvene nelikvidnosti usljed finansijske krize, nekim klijentima sigurno i napravila problem u poslovanju, zbog èega im se duboko izvinjava i izražava sigurnost da æe probleme trajno prevaziæi u najkraæem moguæem roku. Smatramo da je posljednji klijent koji ima pravo da piše ovako gruba saopštenja upravo Željezara i MNSS“, naveo je Bogdanoviæ u saopštenju. On je dodao da bi uprava Željezare i MNSS-a, umjesto što pravi medijsku harangu na Prvu banku, pokazala svu ozbiljnost kada bi se sastala sa Odborom direktora banke i razriješila sporni odnos. MNSS je u ponedjeljak najavio da æe pokrenuti tužbu za naknadu štete protiv Prve banke Crne Gore i da æe gotovinske depozite prenijeti u holandsku Fortis banku. „Zbog kontinuiranih ozbiljnih i dalekosežnih problema MNSS-a i Željezare sa Prvom bankom, koji imaju znaèajan negativni uticaj na naše svakodnevno poslovanje i sposobnost da realizujemo investicioni program, prinuðeni smo da preduzmemo drastiène korake za zaštitu svojih i interesa poslovnih partnera u Crnoj Gori“, objasnila je uprava Željezare. U Prvoj banci, meðutim, optužbe ocjenjuju neosnovanim i smatraju da MNSS samo traži alibi koji bi opravdao nemoguænost realizacije investicije u Željezari, smanjene proizvodnje i neredovnu isplatu zarada. „Prije nego što podnesu tužbu, uputnije bi bilo da vrate dugove Banci koje su stvorili svojim „uspješnim poslovanjem“. Dobro znaju da je Banka postupala prema njihovim nalozima u skladu sa ugovorima, ali i da im je predoèeno da ne može samo ona izvršavati svoje obaveze iz ugovora, veæ da su i oni dužni da to rade“, naveo je Bogdanoviæ. On je objasnio da je Prva banka kasnila sa izvršenjem naloga od 493 hiljade EUR i dijela onoga od 1,5 miliona, koji je dat na realizaciju 10. novembra godine, što æe biti plaæeno u narednih 24 sata. „S druge strane, Željezara nije vratila ni centa od kredita za socijalni program od 3,5 miliona EUR koji je trebalo da poène da vraæa još u oktobru prošle godine“, saopštio je Bogdanoviæ. MNSS, kako je dodao, nije dao obezbjeðenje za kredit od skoro dva miliona EUR, a nije platio ni prispjelu kamatu. „Banka je izašla u susret MNSS-u,veæinskom vlasniku Željezare i dala mu veliku garanciju, za koju ni do danas nije dao adekvatno obezbjeðenje“, tvrdi Bogdanoviæ. On je ocijenio da se uprava Željezare i veæinski vlasnik, po principu „napad je najbolja odbrana“, brane od zahtjeva Banke da vrate dugove koje imaju i da daju adekvatna obezbjeðenja. „Izbjegli su sastanak koji je Banka zakazala i na kome je trebalo da se svedu raèuni. Odbili su i da dozvole kontrolu zaliha i proizvoda, koje su obezbjeðenje za kredite, pod izgovorom da im obaviještenje o kontroli nije blagovremeno uruèeno“, naveo je Bogdanoviæ. Nijesu, kako je kazao, reagovali i nije im uopšte smetalo kada je Banka zbog plaæanja njihovih naloga, smatrajuæi ih ozbiljnim klijentom, u momentima kada nijesu imali novca, ulazila u višemilionske sopstvene minuse. „Prva banka, poslije ovakvih saopštenja, osnovano sumnja da MNSS ima samo jedan cilj - da izvuèe svoje depozite, na osnovu kojih su izdate grancije za investicije i da ostavi Željezaru Banci sa svojim i njenim dugovima“, saopštio je Bogdanoviæ. On je rekao da je Banka jasno stavila do znanja upravi Željezare i veæinskom vlasniku da u dvostranim ugovorima postoje obaveze za obje strane, a ne samo za jednu i da se Prvoj banci moraju vratiti dugovi, garancije i akreditivi od ukupno 52,6 miliona EUR. „Molimo gospodu iz MNSS-a i Željezare da nam jave kada æe nam konaèno omoguæiti da doðemo i prekontrolišemo, što je naše zakonsko pravo, kolièinu zaliha gotovih proizvoda, polufabikata i rezervnih djelova u vrijednosti od 32 miliona EUR, založenih Banci“, poruèio je Bogdanoviæ. (kraj) bvm