Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorski bankarski sektor ove godine æe imati znaèajno bolje finansijske rezultate u odnosu na prethodni period, oèekuje guverner Centralne banke (CBCG), Radoje Žugiæ. On je kazao da banke sada nemaju iskazan gubitak iz operativnog poslovanja, samo nasljeðe po osnovu rezervacija za potencijalne i stvarne gubitke. »Oèekujem da æemo do polovine ove godine, a najkasnije do kraja godine, imati znaèajno bolje finansijske efekte svih komercijalnih banaka«, rekao je Žugiæ u emisiji Prizma Televizije Vijesti. On je podsjetio da u Crnoj Gori ima 11 banaka, od èega èetiri sistemske, polazeæi od njihovog tržišnog uèešæa, i sedam manjih. «Sve manje banke potpuno su zdrave, a velike sistemske kubure sa problemom nekvalitetne aktive«, kazao je Žugiæ. On je ocijenio da je kriza povjerenja u bankarski sistem prošla, jer je u prošloj godini zabilježn rast depozita stanovništva oko 16 procentnih poena. U prošloj godini državni depoziti su smanjeni preko 20 odsto, a kompanija oko 15 odsto. Državni depoziti bilježe trend smanjanja i od poèetka godine. »Mislim da je sa stanovišta zdrave konkurencije na bankarskom tržištu možda èak i dobro da država polako povlaèi depozite iz komercijalnih banaka i seli ih prema CBCG«, rekao je Žugiæ. On tvrdi da nijesu svi depoziti države u Prvoj banci. »Ta banka ne preživljava zahvaljujuæi državnim depozitima i u prethodnom periodu bila je pod rigidnim mjerama CBCG. Sada je na putu da dostigne zadate parametre poslovanja i dokapitalizacija, koja je nešto duže trajala, uspješno je završena prije nekoliko dana«, naveo je Žugiæ. On smatra da tehnièko pitanje, kao što je produženo vrijeme rada berze za dokapitalizaciju Prve banke, ne može da ugrozi nešto što je dobro za èitav sistem. Žugiæ nije želio da komentariše navode njegovog prethodnika Ljubiše Krgoviæa, koji je nedavno saopštio da je smijenjen zbog Prve banke, da je bio pod pritiskom i da je CBCG pod politièkim uticajem. »Ne želim da komentarišem izjave osim segmenta koji govori o politièkoj aktivnosti CBCG. Od svih politika, aktivni smo samo u našoj razvojnoj regulatornoj politici«, kazao je Žugiæ. On je dodao da, prilikom odluke o ublažavanju mjera Prvoj banci, nikakvih pritisaka na njega nije bilo. »Prihvatanjem pritisaka na CBCG, prihvata se relativno visok nivo rizika samog funkcionisanja jednog važnog segmenta ekonomije i društva – finansijskog sistema«, ocijenio je Žugiæ. On kao prednost vidi to što je bio u Odboru direktora Prve banke i ne vidi problem što je sa tadašnjim ministrom finansija Igorom Lukšiæem potpisao Ugovor o Vladinoj pomoæi Prvoj banci, a sada odluèuje o ublažavanju mjera toj banci. »Ne vidim problem, jer su tu praksu nakon eskalacije finansijske krize sprovodile sve razvijene zemlje do Amerike do Evrope«, kazao je Žugiæ. Nakon odluke o ublažavanju mjera Prvoj banci, poèetkom godine, sa njom je potpisan sporazum prema kojem je ta kompanija u obavezi da dostigne propisane parametre. »Nakon dostizanja ovoih parametra, vrlo brzo æe biti slobodan takmièar na tržištu«, najavio je Žugiæ. On tvrdi da predmet sporazuma nije bio položaj izvršnog direktora Prve banke, Predraga Drecuna. Žugiæ oèekuje da æe u buduæem vremenu nivo kamatnih stopa blago padati i pored inflatornih pritisaka koji utièu i na mnogo veæe ekonomije od crnogorske. Prema njegovim rijeèima, na kamatne stope, koje su u Crnoj Gori relativno visoke, utièe još mnogo faktora kao što su odnos ponude i tražnje i rizik države. »Ako bi nivo kamatnih stopa ugrozio finansijsku stabilnost tada smo dužni da reagujemo neekonomskim elementima«, kazao je Žugiæ. Kod crnogorskih banaka je, kako je dodao, ukupno nešto preko 22 odsto loše aktive. »Od tog dijela kontamirine aktive, oko 90 odsto vuèe genezu iz 2007. godine, perioda ekonomske ekspanzije«, naveo je Žugiæ. On je poruèio da æe dobar projekat i u ovom vremenu naæi podršku bankarskog sektora. Svajet CBCG je nedavno posebno analizirao nivo kamata kod mikrofinansijskih institucija (MFI) i zakljuèio da su kamatne stope znatno više nego kod banaka. Meðutim, kako kaže Žugiæ, kamatne stope kod MFI su niže nego u regionu, a uèešæe na tržištu nisko, tako da CBCG ne može neekonomskim instrumentima praviti devijacije na tržištu i na neki naèin sužavati konkurenciju. CBCG je prije mjesec i po dala dozvola za rad još jednoj MFI èiji je naziv Kontakt. Na pitanje postoji li moguænost ulaska novih banaka na tržište Crne Gore, Žugiæ je odgovorio da interesovanje postoji, ali nema konkretnih zahtjeva. Govoreæi o zaduživanju Crne Gore, on je saopštio da su procjene CBCG da æe vrlo skoro doæi do uravnoteženja budžeta i time æe prestati potreba za dodatnim zaduživanjem. Prema njegovim rijeèima, uspješna emisija euroobveznica pokazuje da je Crna Gora atraktivna destinacija. Žugiæ je kazao da bi do eventualnog aranžmana sa Meðunarodnim monetarnim fondom moglo doæi ukoliko se pojave ili poveæaju odreðeni monetarni i fiskalni disbalansi. (kraj) bvm