Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Banke što prije treba da poènu znaèajnije da smanjuju kamatne stope, jer im uskoro može biti kasno, ocijenio je redovni profesor i rukovodilac doktorskih studija Ekonomskog fakulteta iz Podgorice, Božo Mihailoviæ. "Nema te privrede koja može biti efikasna sa ovim nivoom kamatnih stopa od deset do 14 odsto. Efikasnost je moguæa sa kamatnom stopom od tri do èetiti odsto zato što je profit kompanije od deset odsto, ne raèunajuæi crni biznis, solidan. Nevjerovatno je da toliko banaka imamo na ovako malom tržištu, i one su meðu sobom napravile faktièki kartelski sporazum", kazao je Mihailoviæ u intervjuu Pobjedi. On je podsjetio da se najavljuju i nove banke. "Niko ne konkuriše kamatnim stopama što bi bilo normalno, nego su svi tu negdje i èekaju šta æe se desiti. Niko nema mehanizam da natjera banke da smanjuju kamatne stope, a one su za dva puta snizile pasivne stope koje su sada u prosjeku od dva do tri odsto. To pokazuje da imaju veliki prostor da snize aktivne kamate“, smatra Mihailoviæ. On se boji da æe bankama biti kasno kad to uoèe, jer æe se, kako je objasnio, sa ovolikim kamatama rapidno poveæavati broj firmi koje bankrotiraju. "A od ovih 400 miliona EUR veæ kontaminiranih kredita, koji se ne vraæaju, ne mogu naplatiti ni 30 odsto. Nekretnine nemaju kome prodati jer sada, za razliku od nekadašnje uvozne, nema tražnje. Znam jednu malu banku koja ima oko 50 miliona EUR plasmana, a steèenu aktivu oko osam miliona. Treba li tom bilo kakvo objašnjenje?“, pitao je Mihailoviæ. Prema njegovim rijeèima veliki problem je državni dug, a ako se bruto domaæi proizvod (BDP) ne bude poveæavao, onda æe iz njega proizlaziti svi drugi rizici. "Velika nelikvidnost privrede je znaèajan rizik, kao i visoki troškovi privrede i njena zaduženost, nedovoljna konkurentnost, visok iznos kredita koji se ne vraæaju, znaèajna siva ekonomija, ogromni broj zaposlenih u javnoj upravi, deficit centralnog budžeta, dug opština. Tu su i rizici zaduživanja, gradnje autoputa, intervalutni rizici, rat u Ukrajini koji se odražava na naš turizam“, dodao je Mihailoviæ. Zbog toga se, kkao je ocijenio, mora napraviti nova strategiju razvoja bazirana na crnogorskim resursima i domaæoj pameti da se proširi izvozni asortiman. "Naša šansa je i organska proizvodnja, eko turizam. Crna Gora sebe treba da proglasi za preduzetnièko društvo da bi poveæala stope rasta. Mi se moramo povezati i sa privredama drugih zemalja i da tu tražimo šansu. Ne treba, recimo, da proizvodimo namještaj za Italijane ali, slikovito reèeno, možemo nogu od stolice. Moramo shvatiti da je vrijeme velikih preduzeæa prošlo za Crnu Goru", tvrdi Mihailoviæ. Struka, kako je dodao, mora da doðe do izražaja. "Naš je veliki problem partijska i funkcionalna pamet. Imam utisak da se mi koprcamo u mjestu. Problem je i to što smo zapeèaæeni nijesmo mobilni, hoæemo da država misli o našem poslu i više volimo kod nje da radimo za 300 EUR, jer mislimo da su nam sigurne, nego da idemo u svoj biznis. To pokazuje da moramo potpuno drugaèije da se ponašamo“, kazao je Mihailoviæ. Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokratska partija (SDP) se ne slažu oko mnogih kljuènih ekonomskih stvari, a na pitanje da li to usporava ekonomski razvoj, Mihailoviæ je odgovorio da svaða u koaliciji usporava razvoj i da nije dobro da se vladajuæe partije razilaze. "Niko nema pravo, pa ni vladajuæe partije, da bilo kakve odluke odlaže, ukoliko æe to iæi na štetu graðana u dugom vremenskom periodu. Istina, odluke ne treba donositi na preèac i treba vidjeti šta se iza toga krije i koji su efekti", rekao je Mihailoviæ. Vladajuæe partije bi, kako je saopštio, trebalo mnogo više da koriste struènu misao kojom Crna Gora raspolaže. "Da to èine, kvalitetnije bi odluke donosili. Crna Gora mora da koristi resurse i da oni budu generator privredne aktivnosti i podstièu rast i razvoj“, zakljuèio je Mihailoviæ. (kraj) jlb