Podgorica, (MINA) – Napredak Crne Gore u evropskim integracijama nije toliko brz kao što bi mogao da bude, bez obzira što sve politièke partije tvrde da podržavaju taj proces, ocijenila je veèeras ekspert pariskog Instituta za bezbjednosne studije Evropske unije Džudi Bat. Ona je na panel diskusiji „Novi pogled na Evropsku uniju (EU) – izazovi u procesu pridruživanja novih kandidata“, kazala da smatra da je crnogorska Vlada iskreno opredjeljena za integracije. „Mislim da jeste, a postoji i oèegladan primjer, jer sve partije trvde da su za proces evropskih integracija. Ali napredak u evropskim integracijama nije toliko brz kao što bi mogao da bude“, navela je Bat. Ona je objasnila da to implicira da, iako su svi za evropkse integracije, neki od njih daju prvenstvo „nekim drugim stvarima na uštrb tog procesa“. „Ali, to je normalno. To je demokratski proces u politici. Veoma je važno da Crna Gora što prije prevaziðe svoju polarizovanu politièku scenu. Previše je energije i truda potrošeno na debate koje se odnose na pitanja poput indentiteta ili simbola, koji ne doprinose evropskim inegracijama“, smatra Bat. Ona oèekuje da æe Crna Gora potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU do kraja njemaèkog predsjedanjavanja. „Ne vidim razlog zašto ne bi“. Komentarišuæi kako gleda na ocjene da u vladi postoji evropski i antievropski dio, Bat je navela da ne prati „toliko pomno“ crnogorsku politièku scenu kao prošle godine. „To je dobra vijest za vas, jer kada Džudi Bat pomno prati vašu politiku znate da imate problem“. „Mislim da je pojavljivanje euroskeptika sasvim normalno. Veoma je važno da postoji dobra javna debata gdje æe se okupiti svi koji su za ili protiv EU, i putem koje æe graðani biti u prilici da èuju sve argumente o dobiti od ulaska u Uniju, ali i o svim negativnim stranama tog procesa“, kazala je ona. Bat je kazala da nema sumnje da je proširenje 2004. godine imalo uticaja na EU, jer je taj prostor „doživio nešto puput šoka“, navodeæi da prièa o „zamoru od proširenja“, koje su plasirale pojedine èlanice, predstavlja naèin da se izbjegne suoèavanje sa sopstvenim problemima. „Glavni problem, koji je po mom mišljenju , veæi od bilo kojeg u novoprikljuèenim zemljama je slabo voðstvo u kljuènim starim državama èlanicama, poput Francuske i Njemaèke“, ocijenla je ona, i objasnila da ta dešavanja nemaju mnogo uticaja na Zapadni Balkan. „Mislim da bi bilo loše razmišljanje, ako bi zemlje Zapadnog Balkana kazale da EU sigurno neæe biti spremna da nas primi, pa nema ni potrebe da žurimo sa pripremama za prijem“, navela je Bat. Ona smatra da je Hrvatska jedina zemlja Zapadnog Balkana koja ima razlog za zabrinutost, jer je postavila 2009. kao godinu ulasaka u EU. „Ali ukoliko ne bude usvojen evropski Ustav, i hrvatski ulazak u EU može biti odgoðen“. Bat je uvjerena da æe krajem naredne ili poèetkom 2009. godine biti razriješen problem oko evropskog ustava. „Mislim da je pred Hrvatskom još puno rada da bi bila spremna za pristup 2009., ali je i 2010. moguæa godina“. Predstavnica Evropskog instituta za javnu administraciju iz Luksemburga Lora Borisova ocijenila je da cilj koji je Crna Gora postavila u SSP-u predstavlja jedan od najambicioznijih u dijelu koji se odnosi na uspostavljanje slobodne trgovinske zone. „Period za njeno uspostvaljanje u vašem SSP-u je pet godina, dok je u drugim zemljama Zapadnog Balkana znatno duži – Albaniji i Makedoniji deset, a Hrvatskoj šest. Tako da je Crna Gora postavila najambiciozniji cilj“, smatra ona. Borisova je poruèila da bi Crna Gora trebalo da pokuša da implementira SSP što je bolje i prije moguæe, jer je to u njenom interesu. Njen kolega sa Instituta Diego Kardenas Ramirez je kazao da su procesi „proširenja i produbljenja“ EU paralelni. „Vi æete nastavite da težite da uðete u EU, a Evropska unija da uredi svoju kuæu, tako da oba procesa mogu da idu paralelno“. „Kada Crna Gora bude spremna za pristup u EU, sve institucionalne i druge promjene unutar Unije biæe završene“, zakljuèio je on. (kraj) del