Podgorica, (MINA) – Bezbjednost hrane važna je koliko i njena energetska i hranljiva vrijednost, poruèila je specijalista higijene u barskom Domu zdravlja, Snežana Barjaktaroviæ Laboviæ, dodajuæi da su te komponente od fundamentalnog znaèaja za zdravlje. Svjetski dan zdravlja 7. april ove godine obilježiæe se u znaku bezbjednosti hrane. »Bezbjednost, kvalitet i hranljiva vrijednost hrane je od fundamentalnog znaèaja za zdravlje. Zdravstveno bezbjednom hranom se smatra ona koja ne sadrži kontaminente (fizièke, hemijske, mikrobiološke) u kolièinama veæim od propisanih, odnosno nakon konzumiranja neæe dovesti do poremeæaja zdravlja«, pojasnila je Barjaktaroviæ Laboviæ u intervjuu agenciji MINA. Prema njenim rijeèima, bezbijednost hrane i naèin ishrane su glavni problem specijalistima higijene, odnosno zdravstvene ekologije u svijetu. »Hrana za ishranu ljudi mora biti nutritivno vrijedna i zdravstveno ispravna. Meðutim, bez obzira na nutritivnu vrednost, ukoliko se hranom ne rukuje na higijenski naèin, ona postaje rizik za zdravlje. Zato je važno razumjeti principe pravilne ishrane i bezbjednosti hrane«, poruèila je Barjaktaroviæ Laboviæ. Ona je upozorila da se kontaminirana hrana povezuje sa više od 200 oboljenja, od dijareje do malignih bolesti. »Dodatni problem predstavljaju nove prijetnje po bezbijednost hrane koje se svakodnevno pojavljuju: promjene u naèinu proizvodnje, distribuciji, potrošnji, klimatske promjene, novonastali patogeni, antimikrobna rezistencija«, smatra Barjaktaroviæ Laboviæ. Upitana koliko je Crna Gora spremna za poglavlje 12- Bezbjednost hrane, ona je odgovorila da se u poslednje vrijeme intenzivno radi na tome, ali da se treba više usmeriti ka samim subjektima koji posluju s hranom, nego ka dokumentaciji koja može da bude savršena, ali da ne prati stvarno stanje. »Zakon o bezbjednosti hrane koji je usklaðen sa direktivama Evropske unije, definiše da su svi subjekti u poslovanju s hranom dužni da uspostave, održavaju i kontinuirano primjenjuju postupke koji se zasnivaju na HACCP principima«, poruèila je Barjaktaroviæ Laboviæ. HACCP sistem je, pojasnila je ona, nauèno zasnovan i sistematièan metod, usmeren na identifikaciju specifiènih mjera kako bi se obezbijedila zdravstveno ispravna hrana. »Sistem predstavlja analizu opasnosti i identifikaciju kritiènih kontrolnih taèaka tokom nabavke sirovina, proizvodnje, pripreme, skladištenja i transporta hrane. To je preventivan i sistematièan sistem praæenja i kontrole svih èinilaca koji mogu uticati na zdravstvenu bezbjednost hrane«, navela je Barjaktaroviæ Laboviæ. Sve su to, dodala je ona, razlozi zbog kojih je Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) usvojila HACCP kao najefikasnije sredstvo za kontrolu bolesti izazvanih hranom. Prema njenim rijeèima, nadzor nad implementacijom HACCP sistema je u poslednje vrijeme intenzivniji, pa je sve veæi broj onih koji imaju HACCP studije izraðene za svoje objekte. »Istina je da su HACCP studije razlièitog kvaliteta i da èesto dokumenta u studiji ne odgovaraju stanju u objektu. To je problem na kojem se mora raditi. Subjektima koji posluju sa hranom treba objasniti suštinu primjene HACCP-a, a ne samo posjedovanja dokumentacije«, ocijenila je Barjaktaroviæ Laboviæ. Ona je poruèila da svi koji rade sa hranom, bez obzira da li je u pitanju proizvodnja, prerada, transport hrane moraju biti adekvatno obuèeni i upoznati sa posledicama nepravilnog rukovanja hranom. Prema njenim rijeèima, Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je publikaciju Zdrav izbor – zdrav život, o najznaèajnijim javno-zdravstvenim problemima, a to su bezbjednost hrane, pravilna ishrana i fizièka aktivnost. Kako je pojasnila, publikacija je nastala kao posledica aktivnog rada i praæenja izvještaja koji pristižu ekspertima SZO. »To je izvanredna praksa i mogli bismo je preuzeti i pozabaviti se sopstvenim izvještajima, i u odnosu na njih preduzimati korektivne mjere. Pretpostavljam da bi, u tom sluèaju, zdravlje Crnogoraca bilo mnogo bolje«, ocijenila je Barjaktaroviæ Laboviæ. Ukazujuæi na preporuke SZO, kada je rijeè o bezbjednosti hrane, ona je savjetovala da je neophodno hranom rukovati higijenski, a prije svega voditi raèuna o higijeni ruku, »koje uvijek predstavljaju kritiènu taèku«. »Ruke, taènije prljave ruke imaju kljuènu ulogu u prenošenju uzroènika bolesti koje se prenose hranom. Pranje ruku je najjeftinija i najefikasnija preventivna mjera kada je rijeè o tim bolestima«, rekla je Barjaktaroviæ Laboviæ. Ispitivanjem higijene ruku, kazala je ona, i dalje se kod nas, kao i u svijetu, nalazi visok procenat neispravnih briseva meðu zaposlenima u radu sa hranom. »Zato se može zakljuèiti da je edukacija o znaèaju higijene ruku i higijenskog rukovanja hranom elementarna ako želimo bezbijednu hranu. U sezoni gripa i ostalih respiratornih infekcija pranje ruku je, takoðe, idealna preventivna mjera«, rekla je Barjaktaroviæ Laboviæ. Prema njenim rijeèima, drugi »kljuè« o bezbjednosti hrane je odvojeno pripremanje i èuvanje sirove od hrane koja je termièki obraðena. »U suprotnom se dešava ukrštena kontaminacija, koja je, uz nehigijenu ruku, najèešæi uzrok bolesti koje se prenose hranom«. Ona je upozorila da pravilno treba obraditi hranu, odnosno postiæi zadatu temperaturu da bi bila pravilno termièki obraðena. »To je ona hrana koja se da bi se konzumirala mora biti termièki obraðena. Minimalna temperatura kojoj treba izložiti takve namirnice je 74 stepena«. »Osim temperature termièke obrade, temperatura je važan faktor u vezi èuvanje hrane.Nju treba èuvati na propisanoj temperaturi a to obavezno treba da bude istaknuto na deklaraciji«, savjetuje Barjaktaroviæ Laboviæ. Ona je kazala da je uslov da hrana bude zdravstveno bezbjedna i da se u pripremi koristi higijenski ispravna voda. »Osim što je važno da hrana koju konzumiramo bude zdravstveno bezbjedna, treba voditi raèuna i o tome da kolièina, odnosno da njena energetska vrijednost bude prilagoðena svakome. Ne treba pretjerivati u kolièinama«, poruèila je ona. Kako je kazala, neophodno je praviti pametne izbore i da se masna mesa zamijene ribom, kolaèi voæem, a sokovi vodom. »Hranu hoja je pržena i pohovana trebalo bi izbjegavati, a zamijeniti je onom koja je kuvana i peèena i to sa minimalnim dodavanjem masnoæe. Masnoæa koja se dodaje tokom pripreme hrane treba da bude teèna, odnosno ulje, a najbolje je maslinovo«, kazala je Barjaktareviæ Laboviæ. Ona je podsjetila da je doruèak najvažniji obrok tokom dana i da se ne smije preskakati. » U odnosu na doruèak ostale obroke tokom dana rasporeðivati na tri sata, a koliko æe ih biti zavisi od dužine radnog dana i obaveza«, rekla je Barjaktaroviæ Laboviæ. (kraj) anm/isf