Podgorica, (MINA) – Crna Gora bi imala manje obaveza i lakše bi tekao proces pridruživanja Evropskoj uniji (EU) ukoliko dobije poziv za èlanstvo u NATO, jer ispunjenje standarda za Alijansu istovremeno znaèi i ispunjenje kriterijuma za ulazak u EU, smatra profesor Ðorðije Blažiæ. „Zajednièka komponenta ovih procesa je da NATO i EU dijele iste vrijednosti, naroèito u oblasti vladavine prava, borbe pritv organizovanog kriminala i korupcije, jaèanje pravosuða i bezbjednosti, što su inaèe komponente veæ otovrenih pregovaraèkih poglavlja 23 i 24 Crne Gore i EU“, kazao je Blažiæ agenciji MINA. Kako je naveo, odluka o ulasku u NATO samo bi ubrzala procese ulaska u EU. „NATO se povezuje sa procesom pridruživanja, ne kao uslov veæ kao lakši i brži prut u procesu pridruživanja države EU“, rekao je Blažiæ. On je ocijenio da, ukoliko Crna Gora dobije poziv za èlanstvo u NATO, imala bi manje obaveza i mnogo lakše bi tekao proces pridruživanja Uniji jer, pojasnio je, ispunjenje standarda za NATO istovremeno znaèi i ispunjenje tih standarda za ulazak u Uniju. „Kao što je poznato odluka o ulasku u NATO jeste politièko ali i pravno pitanje. Za razliku o odluke o pristupanju EU za koju je nadležna Skupština, Ustav ne utvrðuje nadležnost ni jednog državnog organ u pogledu donošenja odluke o pristupanju u NATO, tako da se tu otvara niz dilema na koji naèin se ta odluka treba donijeti“, smatra Blažiæ. Podrška graðana za integraciju u Uniju je, prema poslednjem istraživanju 74 odsto, dok put ka Alijansi podržava oko 42 odsto. Blažiæ smatra da je pad podrške graðana NATO integracijama posledica prije svega neaktivnosti Vlade na otvorenoj i širokoj kampanji informisanja gradjana, kako bi što veæi broj graðana imao priliku da se upozna sa prednostima i nedostacima ulaska u Alijansu. „Ona je nastala u meðuprostoru nakon okonèanja dvogodišnje aktivnosti na ovom planu koje je Vlada vodila za vrijeme realizacije prethodne Komunikacione strategije do nedavnih aktivnosti koje su ponovo zapoèete“, rekao je Blažiæ. Kako je naveo, više je opcija o naèinu pridruženja Alijansi, a najaktuelnije su da odluku donese Skupština ili graðani na referendumu. „Ovakva odluka je od neposrednog interesa za graðane a ne samo za organe državne vlasti. Neæe niti u NATO niti u EU ulaziti vlast nego država i njeni gradjani i zato odluka o tome mora imati visoki stepen društvenog konsenzusa“, kazao je Blažiæ. Posmatrano sa èisto politièkog aspekta, dodao je, taj procenat politièkog konsenzusa postoji u Skupštini i on je mnogo veæi nego što postoji procenat društvenog konsenzusa koji je prilièno izjednaèen i za – protiv. „Mislim da je ova strategija javne rasprave koja se sada vodi ispravna, jer je bazirana na raspravi o èinjenicama i argumentima za – protiv, a ne na politièkom ubjeðivanju bilo koga. Donošnje jedne tako važne odluke mora se bazirati na snazi argumenata a ne iskljuèivo na snazi vlasti ili emocija“, kazao je Blažiæ. Kako je naveo, pravo je graðana da èuju argumente i kontra argumente i da na osnovu toga formiraju svoj sud. „Izuzetno je važan i kriterijum za odluèivanje, a ti kriterijumi mogu biti razlièiti emocionalni, racionalni, ekonomnski, bezbjednosni. U svakom sluèaju ovo je za mene prije svega pitanje mladih generacija i njihove buduænosti i njihov glas bi posebno trebalo uvažavati“, kazao je Blažiæ. To, kako je pojasnio, znaèi da je i odluka o NATO suštinski odluka o buduænosti ili prošlosti, sigurnosti ili nesigurnosti, prosperitetu ili stagnaciji, prednostima ili nedostacima, „naroèito ako se imaju u vidu svjetski procesi globalizacije, a samim tim i buduæeg položaja jedne male države i naroda u tim procesima“. „Svakako da emocionalni aspekti igraju veoma važnu ulogu u svemu tome, samo je pitanje da li su oni i pored sve opravdanosti, nešto što treba da bude jedini ili dominantni kriterijum za donošenje odluke“, ocijenio je Blažiæ. Kako je kazao, ukoliko bismo posmatrali sa tog stanovišta ostalo bi se na nivou prošlosti i tužnih sjeæanja 1999. godine, „ali ne bi imali poglede i vizije buduænosti“. „Uostalom Drugi svjetski rat i zemlje fašizma su sa sobom ponijele milionske žrtve ali ni tako vioko plaæene cijene slobode nisu sprijeèile pobjednièke sile, èak ni Jugoslaviju, da ubrzo nakon okonèanja Drugog svjetskog rata, gledajuæi u buduænost, uspostave ekonomske i sve druge oblike saradnje sa poraženim silama osovine u cilju dobrobiti graðana i ekonomskog razvoja tih država“, rekao je Blažiæ. On je dodao da Crna Gora sa tim državama decenijama ima veoma razvijenu i uspješnu spoljno-politièku, ekonomsku,kulturnu, obrazovnu i svaki drugi oblik saradnje. Ovaj tekst je pripremljen u okviru projekta NATO Info servis, koji agencija MINA realizuje sa Centrom za demokratsku tranziciju. (kraj) anm/boj