Podgorica, (MINA) – Crnogorska skupština teško može u dogledno vrijeme usaglasiti domaæe sa zakonodavstvom Evropske unije (EU), sa postojeæim intenzitetom i naèinom rada, ocijenio je profesor Ðorðe Blažiæ. On je ocijenio da 30 dana može biti primjeren rok za parlamentarnu raspravu o Nacionalnom programu za integracije (NPI), ali pod uslovom da se svakodnevno i efektivno radi po tom pitanju. Blažiæ je rekao da iskustva zemalja u okruženu govore da u postupku pridruživanja država usaglašava oko èetiri hiljade propisa. "To je proces koji æe sigurno trajati duži vremenski period i zavisiæe direktno od inteziteta zakonodavne aktivnosti parlamenta, ali i Vlade i resornih ministarstava«, rekao je Blažiæ agenciji MINA. Prema njegovim rijeèima, maðarski parlament u postupku pridruživanja Uniji godišnje donosio prosjeèno sto zakona, a »time se naš, makar za sada, ne može pohvaliti«. »Mada je Crna Gora u zakonodavnom procesu veæ donijela jedan broj zakona, ostaje još mnogo napornog rada u donošenju velikog broja i zakonskih i podzakonskih akata«, kazao je Blažiæ. On smatra da postoji potreba »ozbiljnog preispitivanja unutrašnjih kapaciteta i razmišljanja o radikalnijim potezima vlasti u nekoliko pravca«. »Mora se preispitati obim poslova koje vrši javna uprava i elimnisati svi oni poslovi koje uprava ne treba da radi jer ne daju efekte, a koji nijesu mali«, kazao je Blažiæ. Prema njegovim rijeèima, neophodno je jaèanje principa decentralizacije i prenošenja poslova sa centralnih na necentralne organe i organizacije, a mora se realizovati i princip deregulacije društvenih odnosa. »Treba izvršiti kadrovsku diferencijaciju unutar javnog sektora, uz oslobaðanje viška neupotrebljivih kadrova i jaèanje kapaciteta sposobnih. Mora se zamjeniti strategija kvantiteta strategijom kvaliteta javnih službenika«, smatra Blažiæ. On se posebno osvrnuo na èetvrti segment Nacionalnog programa, koji se odnosi na administrativne kapacitete javne uprave za implementaciju pravnih propisa EU. »Pristup i favorizovanje tendencije nekritièkog osnivanja novih institucija ukazuje na opasnost da mala Crna Gora svoje radno aktivno stanovništvo ne angažuje prevashodno u javnoj administraciji«, kazao je Blažiæ. Prema njegovim rijeèima, 40 hiljada ili èetvrtina registrovanih zaposlenih veæ radi u javnom sektoru, a pritom se do 2012. godine planira novo zapošljavanje 550 službenika u 17 novih institucija. »Nekritièki pristup osnivanju javnih institucija može latentno dovesti do njihove hiperprodukcije i, naravno, hiperprodukcije službenika u njima, što predstavlja kontra proces strategiji reforme državne uprave koja je donešena prije šest godina«, pojasnio je Blažiæ. On smatra da oskudni podaci o javnim, naroèito državnim i lokalnim službenicima, onemoguæavaju formiranje relane slike stanja u javnom sektoru. »Preuzimanje poslova koji su bili u nadležnosti SRJ i obaveza iz propisa EU ne mora istovremeno da znaèi formiranje novih institucija i permanentno zapošljavanje novih kadrova u javnom sektoru po svaku cijenu«, rekao je Blažiæ. On je zakljuèio da na takva rješenja jasno ukazuju uporedna iskustva zemalja u tranziciji, gdje se standaradi EU implementiraju kroz zakonodavstvo bez osnivanja novih institucija. "Ili osnivanjem novih za više upravnih oblasti, što se kod nas još ne radi", kazao je Blažiæ. (kraj*) drv/žug