Beograd, (MINA) – Optužbe iz bloka za zajednièku državu na raèun vladajuæe crnogorske koalicije o kupovini liènih karata predstavljaju pokušaj osporavanja regularnosti referendumskog procesa u Crnoj Gori, smatra portparol beogradskog Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Marko Blagojeviæ. Upitan da li smatra osnovanim optužbe o navodnoj kupovini liènih karata od crnogorskih graðana èime se onemoguæavaju da glasaju ili je u pitanju opoziciona retorika i referendumsko prepucavanje, on je odgovorio odrièno, jer takve tvrdnje moraju imati i potvrdu. „Ne doživljavam to kao referendumsko prepucavanje, veæ kao vrlo jasan pokušaj osporavanja regularnosti referenduma, izuzetno važnog procesa. Zbog toga bi ta vrsta optužbi morala da naðe svoju potvrdu ili se sa njima mora stati“, kazao je Blagojeviæ agenciji MINA. Podsjeæajuæi kako je i za vrijeme parlamentarnih izbora 2001. godine bilo prièe o falsifikovanim liènim kartama, on je napomenuo da ni tada, kao ni danas, niko meðutim nije pružio ni jedan valjani dokaz o takvoj praksi, zbog èega se moraju posmatrati kao traè, dok ne bude dokazano suprotno. „Valjan dokaz može da bude falsifikovana lièna karta ili svjedoèenje odgovornih pojedinaca. Opozicija je veoma buèno izražavala tu tvrdnju koja je raðala svojevrsnu sumnju da se zaista to i dogaða. Na kraju, sve se svodilo i završavalo jedino na sumnju, koju niko nije potkrijepio bilo kakvim dokazom“, naveo je Blagojeviæ. Prema njegovim rijeèima, radi se o veoma ozbiljnoj optužbi, zbog èega bi ljudima koji to rade prijetila zatvorska kazna. „To je razlog više zbog èega se o tome ne može paušalno govoriti, veæ moraju postojati dokazi za tako teške tvrdnje i optužbe“, ocijenio je portparol CeSID-a. Procjenjujuæi koliko bi takva akcija mogla da ima efekta i uticaja na rezultat referenduma u Crnoj Gori, on je kazao da ne zna kako je moguæe sprovesti takvu akciju u širokom obimu, a da ona ne postane transparentna. „Kako je moguæe sprovesti takvu akciju u širokom obimu, a da to ne postane notorna èinjenica. Ako vi i otkupite od nekog liènu kartu, njemu ostaju pasoš i vozaèka dozvola, a i jedno i drugo su dokumenti na osnovu kojih neko može da glasa“, rekao je Blagojeviæ. On smatra da bi, u tom smislu, mnogo ljudi moralo da se odrekne glasanja kako bi to ozbiljnije uticalo na rezultate referenduma, precizirajuæi da govori o deset odsto ljudi koji bi morali da se odreknu liènih karata i na taj naèin prava glasa u zamjenu za novac ili nešto drugo. „Ukoliko kupujete od nekog liènu kartu, da li vi možete da budete sigurni da je to baš biraè koji bi glasao protiv nezavisnosti. Tim prije jer vi, možda, na neki naèin kupujete liènu kartu od nekoga ko bi podržao vašu opciju“, pojasnio je Blagojeviæ. „Ili se možda to unaprijed zna ko bi za koga i za koju opciju glasao, pa se onda ide posebno ka onima za koje se zna ili se za njih može pretpostaviti da bi glasali protiv nezavisnosti. Ali se, u tom sluèaju, radi o povredi zakona na veæem stepenu“, precizirao je Blagojeviæ. On je naglasio kako, u konkretnom sluèaju, ne može da cijeni regularnost izbora ili referendumskog procesa na osnovu glasina. „Ne može na osnovu sumnje izborima ili referendumu biti osporena regularnost. To može biti uèinjeno jedino na osnovu dokaza i nikako drugaèije“, zakljuèio je Blagojeviæ. (kraj) nem/isf