Podgorica, (MINA) – Politièki analitièar Rade Bojoviæ ocijenio je danas da je održavanje referenduma o državnom statusu Crne Gore pod znakom pitanja. Prema njegovim rijeèima, Ustavna povelja sadrži više federalnih elemenata, nego što je predviðeno beogradskim Sporazumom. »Zbog toga, ali i zbog politike Evropske Unije, održavanje referenduma o državnom statusu Crne Gore je pod velikim znakom pitanja«, rekao je Bojoviæ Radiju Antena M. On smatra da je Ustavna povelja uraðena tako da je otišla u prilog državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. »Povelja je uraðena u prilog nekoj novoj kvazisaveznoj i kvazifederalnoj strukturi, jer je oèigledno da dominiraju konfederalni elementi, a manje u prilog koncepciji državotvornosti ili potencijalnog osamostaljenja država èlanica", kazao je Bojoviæ. On je ukazao na èinjenicu, da su u Ustavnu povelju ugraðani elementi, koji su tipièni za federalne države. »Ugraðeno je naèelo neposrednih izbora, koji pojaèava legitimitet zajednice. Sud buduæe zajednice izvukao je odreðene ingerencije i nivo nadležnosti, koji je karakteristièniji za objedinjenu tvorevinu, nego za sud koji bi odluèivao samo o sporovima na nivou zajednice«, objasnio je Bojoviæ. On smatra da je Brisel, »kao kreator nametnute strukture« vršio pritisak da se stvari odvijaju više negativno nego pozitivno na državni suverenitet Crne Gore. »Perspektive buduæeg crnogorskog referenduma i politike koja je u Crnoj Gori na vlasti su dubiozne«, izjavio je Bojoviæ Kada je rijeè o poziciji Demokratske partije socijalista (DPS), kao kljuènog politièkog igraèa crnogorske strane, Bojoviæ ocjenjuje da je ta partija popustila u vezi nekoliko stvari. »DPS je popustio, poèev od kompromisa vezanog za održavanje izbora, do konaènih rješenja«, rekao je Bojoviæ. On tvrdi da je u pitanju refleksija jedne politike, koja je zavisna od Brisela. »Crnogorska državna zajednica danas, politièki i ekonomski, zavisi od Brisela. Iz takve pozicije moraju se praviti odreðeni ustupci, koji ne mogu biti okvalifikovani kao potezi u interesu crnogorske nacionalne državne politike«, kazao je Bojoviæ. On je naveo da je crnogorska vladajuæa struktura u cjelini, a DPS dominantno, prinuðena da pravi ustupke. »To razoèarava crnogorsko suverenistièko biraèko tijelo i one koji su opredijeljeni za crnogorsku nezavisnost. To je, sa druge strane, realan odraz kapaciteta, dometa i moguænosti DPS-a. Imaju jednu nesreænu poziciju, koja se sastoji u tome da grade državu sa partnerima, koji su politièki neprijatelji crnogorskog državnog osamostaljenja. Mislim na Brisel i veæinski dio politièke Srbije«, zakljuèio je Bojoviæ. (kraj) tmi/isf