Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Hotelsko turistièko preduzeæe (HTP) Ulcinjska rivijera završilo je treæi kvartal sa dobitkom od 86,36 hiljada EUR, za razliku od 72,2 hiljade EUR gubitka u istom periodu prošle godine, dok je Hotelska grupa Budvanska rivijera imala 15,8 odsto veæi profit. Prema izvještaju o poslovanju, koji je objavljen na sajtu Komisije za hartije od vrijednosti (KHOV), prihod Ulcinjske rivijere na kraju septembra iznosio je 2,36 miliona EUR i bio je 1,6 odsto manji u odnosu na uporedni period. Poslovni rashodi Ulcinjske rivijere smanjeni su 12 odsto na 2,17 miliona EUR. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lièni rashodi smanjeni su dva odsto na milion EUR, do su troškovi amortizacije i rezervisanja pali oko 15 odsto na 291 hiljadu EUR. Ukupna aktiva blago je porasla na 109,82 miliona EUR. Dugoroèna rezervisanja i obaveze Ulcinjske rivijere na kraju septembra iznosila su oko 1,06 miliona EUR, krakoroèna 1,15 miliona, a odložene poreske obaveze 161,2 hiljade. Vlasnici akcija Ulcinjske rivijere su Fond penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) sa 25,29 odsto, Fond za obešteæenje 12 odsto akcija, Vlada 10,14 odsto, Zavod za zapošljavanje 8,43 odsto, Investiciono-razvojni fond (IRF) 7,6 odsto, fond Trend 3,66, Atlasmont 2,79, Moneta 1,87 i Društvo za menadžment poslove i upravljanje nekretninama MIG, 1,03 odsto. Budvanska rivijera završila je treæi kvartal sa neto profitom od 2,62 miliona EUR. Poslovni prihodi kompanije na kraju septembra su porasli 2,6 odsto na 12,97 miliona EUR. Poslovni rashodi Budvanske rivijere, u okviru koje posluju hoteli Palas i Castellastva u Petrovcu, Aleksandar u Budvi i Turistièko naselje Slovenska plaža, smanjeni su devet odsto na 9,97 miliona EUR. Ukupna aktiva kompanije u prvih devet mjeseci ove godine porasla je 2,2 odsto i vrijedila je 85,77 miliona EUR. Nerasporeðena dobit Budvanske rivijere dostigla je pet miliona EUR, dugoroèna rezervisanja i obaveze 3,86 miliona, a kratkoroèna 7,28 miliona EUR. Vlada posjeduje 41,63 odsto akcija hotelske kompanije, Fond penzijsko-invalidskog osiguranja 12,82 odsto, HLT fond 8,28 odsto, a Zavod za zapošljavanje 4,27 odsto akcija. Eurofond ima 3,68 odsto udjela, dok su vlasnici 3,38 odsto dionica skriveni iz CK Zbirnog kastodi raèuna 5. Fondovi Trend i Atlas Mont imaju 2,96 odsto, odnosno 2,93 odsto udjela u Budvanskoj rivijeri, dok su vlasnici 1,76 odsto akcija skriveni iza HB Zbirnog kastodi raèuna 1. Ostali dionièari imaju manje od jedan odsto udjela u preduzeæu. Budvanska rivijera je poèetkom godine kupila hotel Piva u Plužinama, dok su hoteli Sveti Stefan i Miloèer 2007. godine izdati na 30 godina kompaniji Aman rizorts /Resorts/. Posao investiranja je, u meðuvremenu, preuzela kompanija Adriatik propertis /Adriatic Properties/, dok je Aman ostao kao operater hotela. Adriatik propertis, meðutim, veæ godinu i po nije plaæao zakupninu Budvanskoj rivijeri, koja mu je sredinom oktobra po tom osnovu dostavila šestu fakturu. Na taj naèin se dug Adriatik propertisa popeo na 2,6 miliona EUR. Vladi je nedavno dostavljen izvještaj struène komisije Ekonomskog i Graðevinskog fakulteta o ulaganjima grèke Restis grupe u Sveti Stefan, kao i troškovima zbog neusvajanja urbanistièkih planova. Struèni tim je, u okviru izvještaja dostavljenog Ministarstvu održivog razvoja i turizma, konstatovao da Budvanska rivijera nije uèinila ili je propustila da uèini odreðene radnje, koje bi direktno uslovile odreðene trošak i gubitak Adriatik propertisa. “Struèni tim, zbog toga, ne preporuèuje menadžmentu budvanske kompanije da prihvati izmjene ugovora u pogledu smanjene visine zakupa i produžetka perioda zakupa”, navodi se u izvještaju. Struèni tim, kako se dodaje, ne negira moguænost postojanja odreðenih sistemskih ogranièenja, koja su mogla objektivno dovesti do usporavanja dinamike rekonstrukcije, ali smatra da odgovornost za to ne snosi Budvanska rivijera, veæ da o tome odluku može donijeti iskljuèivo Vlada. Struèni tim se, meðutim, uzdržao od mišljenja da li je kompanija koja upravlja Svetim Stefanom pretrpjela gubitak, za šta navodi mnogobrojne razloge. Restis grupa, odnosno njena kompanija Adriatik propertis, tražila je da joj Vlada umanji za polovinu iznos zakupnine za prošlu godinu, kao i da joj oprosti dug za taj period. Oni su tražili i da se period zakupa produži sa 30 na 40 godina, kao i da se iznos zakupnine za ovu godinu smanji za treæinu. Zakupac je tražio i da se omoguæi zatvaranje kapaciteta hotela Sveti Stefan od oktobara prošle do marta ove godine. To je zahtijevano na osnovu procjene da je “zakupac pretrpio štetu od sedam miliona EUR zbog neusvajanja planske dokumentacije te spora zbog obnove crkve”. (kraj) nar/bvm