Podgorica, (MINA) - Novi Strategijski pregled odbrane (SPO) ne razlikuje se mnogo od prethodnog, jer ne daje odgovore na kljuèna pitanja i nudi neodrživi sistem, a predviðena sredstva nedovoljna su za opremanje vojske, ocijenio je vojni analitièar Zoran Bukviæ. On je kazao da je SPO najznaèajniji osnovni dokument odbrane za planiranje, programiranje i realizaciju procesa reforme sistema odbrane i Vojske Crne Gore (VCG). „Prvi, istorijski SPO Crne Gore, donesen 2010. godine, naslavno je završio i odlazi u arhivu“, rekao je Bukviæ. Prema njegovim rijeèima, bile su potrebne èetiri godine da se taj dokument uradi, a tri da Ministarstvo odbrane shvati da je nekvalitetan, da ne daje odgovor ni na jedno kljuèno pitanje sistema odbrane i da nièemu ne služi. „Novi SPO ne razlikuje se mnogo od prethodnog, jer i on ne daje odgovore na kljuèna pitanja sistema odbrane Crne Gore i nudi neodrživi sistem“, kazao je Bukviæ agenciji MINA. I u novom SPO se, kako je naveo, pokušalo se sa prepisivanjem modela velikih država, koji su neprimjenjivi za Crne Goru, zbog njene velièine, politièkih i bezbjednosnih potreba. „Partneri iz NATO su hvalili i prethodni SPO, pa pohvale i za novi ne treba uzimati ozbiljno“, dodao je Bukviæ. On smatra da su pojedine odredbe SPO u suprotnosti sa Ustavom Crne Gore i Strategijom odbrane „pa ili treba menjati te dokumente, ili SPO“. „Crna Gora se ne može vezivati za obaveze iz èlana 5.Vašingtonskog sporazuma. On je uredio meðusobnu obavezu èlanica NATO saveza, jer ako bude napadnuta jedna èlanica, smatra se da su napadnute sve, i druge èlanice æe pružiti pomoæ u vidu vojne sile“, kazao je Bukviæ. On je ocijenio da nije dobro što je preformulisana misija Odbrana Crne Gore, kako je dato u Strategiji odbrane, u „Odbrana Crne Gore kroz aktivnu saradnju sa saveznicima i partnerima“. To je, kako je pojasnio, priznanje da VCG niti je, niti æe biti sposobna da realizuje svoju Ustavnu ulogu. Bukviæ smatra da bi zbog toga trebalo promijeniti i èlan 129. Ustava Crne Gore. On je dodao da je Ministarsvo dopisalo i novi zadatak u okviru misije Odbrane, a to je dostizanje potrebnog nivoa interoperabilnosti snaga sa saveznicima i partnerima, koga u Strategiji odbrane nema. „Opet u Ministarstvu ne èitaju ili brzo zaboravljaju ono što proèitaju. U Individualnom partnerskom akcionom planu (IPAP) navedeno je da je Crna Gora odluèna da dostigne interoperabilnost sa NATO saveznicima, u cilju zajednièkog obuèavanja, uvježbavanja i efektivne saradnje. To je preuzeta obaveza Crne Gore, a ne zadatak u okviru misije“, precizirao je Bukviæ. On je podsjetio da se za odbrambene troškove planira od 1,2 odsto BDP u narednoj, do 1,4 odsto 2021. godine što je, kako je naveo, nedovoljno ako se ima u vidu i dalje smanjenje brojnog stanja, prije svega za potrebno socijalno stanje pripadnika Vojske, kao i za njeno opremanje. „Normalno je kada se Vojska nalazi na poèetku reformi da se u poèetnom periodu izdvajaju veæa sredstva, jer svako zaostajanje u pogledu reforme i opremanja može imati nesagledive posljedice po sistem odbrane“, kazao je Bukviæ. On je ocijenio i da je struktura troškova nepovoljna, odnosno da je planirano da se naredne godine za administraciju utroši 66 odsto, a da 2020. taj iznos bude smanjen na 50 odsto budžeta. Za modernizaciju je, kako je naveo, planirano 12 odsto naredne, a 20 odsto 2020. godine. Bukviæ smatra da bi izdvajanja za modernizaciju trebalo poveæati najmanje za pet odsto na raèun tekuæih izdataka, i ona ne bi smjela da budu ispod 20 odsto. „Sa brojnim stanjem Vojske licitira se kao na pijaci. Imala je 2.400 formacijskih mesta, pa 2.356, onda 2.094, da bi 2018. godine trebalo da bude svedena na 1.800 pripadnika. Nije jasno kako se do ovih velièina dolazilo“, kazao je Bukviæ. On je ocijenio da bi bilo dobro da Ministarstvo odbrane graðanima objasni kojim misijama i zadacima VCG može da odgovori i koji su to bezbjednosni rizici kojima se ona može suprostaviti i eliminisati ih. Bukviæ je rekao da je novina u SPO da æe kopnena vojska biti bataljonskog sastava do 2015.godine. „Za tu odluku bilo je potrebno sedam godina, jer se konaèno shvatilo da sa 2,3 hiljade pripadnika ne možemo da imamo brigade i još ponešto“, dodao je on. Vazduhoplovstvo, kako je naveo, u svom sastavu neæe imati borbene avione. „Ono za šta su graðani ponovo zainteresovni, kontrola i zaštita vazdušnog prostora i mora, rješavaæe se u okviru kolektivnog sistema bezbjednosti, isto kao 2006. i 2010. godine. Kada æe to biti riješeno i koliko æe koštati graðane Crne Gore, niko ne zna“, zakljuèio je Bukviæ. (kraj) gop/žug