Podgorica, (Montena-business) – Centralna banka Crne Gore (CBCG) izmijeniæe i dopuniæe Zakon o bankama, kako bi ubuduæe kontrolisala poslovanje off shore banaka, najavio je zamjenik direktora CBCG Goran Kneževiæ. »Crnogorski Zakon o kompanijama koje posluju pod posebnim uslovima iz 1996. godine, garantuje off shore bankama poslovne povlastice koje ne smiju biti pogoršane 15 godina od njihovog osnivanja. CBCG izmijeniæe i dopuniti Zakon o bankama na osnovu èega æe moæi da kontroliše rad ovih banaka, a trebalo bi preispitati ustavnost klauzule o poslovanju pod nepromijenjenim uslovima u roku od 15 godina«, kazao je Kneževiæ. On je na današnjoj konferenciji za novinare ocijenio da je kontrola poslovnih banaka, koju je CBCG poèela u martu prošle godine mehanizam koji æe omoguæiti vraæanje povjerenja u banke. »Kontrola treba da obezbijedi trajne izvore novca i jaèanje investicija, što zahtijeva dodatno pooštravanje njenih kriterijuma. Ona može biti efikasna samo ako je prati odgovarajuæa makroekonomska politika, zakoni o bankama i sistemskom privrednom ambijentu, kao i tehnièki i operativni mehanizmi i sistemi plaæanja«, objasnio je Kneževiæ. On je kazao da je cilj kontrole sigurno i stabilno funkcionisanje poslovnih banaka, što znaèi da bi one trebalo da imaju dovoljan nivo kapitala i rezervi za obezbjeðivanje depozita i kredita. Kneževiæ smatra da Crnoj Gori nedostaju institucije za osiguranje depozita, dodajuæi da CBCG planira uvoðenje kontrola informacionih tehnologija i povezanosti bankarskih softvera. »Ove godine CBCG pripremiæe nove podzakonske akte i uputstva za prinudnu upravu, steèaj i likvidaciju banaka. Posebanim nizom aktivnosti biæe nastavljen rad na licenciranju banaka, koje do kraja februara treba da usklade svoje poslovanje sa Zakonom o bankama iz novembra prošle godine«, rekao je Kneževiæ. On je najavio moguænost steèaja i likvidacije nekoliko crnogorskih banaka, ali nije želio da saopšti njihova imena ocijenivši da im to može nanijeti štetu. Zahjtev za dobijanje licence, kako je rekao, podnijele su Atlas Mont banka i grupa amerièkih nevladinih organizacija. Kneževiæ tvrdi da se makroekonomski rizik poslovanja u Crnoj Gori ne može precizno izmjeriti, ali da je on smanjen od kada je uvedena njemaèka marka. »U toku ove godine on æe biti još umanjen zbog prelaska na zajednièku evropsku valutu«, izjavio je Kneževiæ. On je kazao da æe deponenti banaka u kojima bi mogao biti otvoren steèajni postupak imati iste uslove za povratak depozita, koji æe biti isplaæen iz steèajne mase. »Na dan otvaranja steèaja svi depoziti banke se zamrzavaju i biæe isplaæeni iz steèajne mase, što znaèi da æe se formirati isplatni spiskovi. Prvensveno æe morati da se vrate osigurani depoziti i obaveze koje banka ima prema CBCG, a tek nakon toga biæe isplaæeni deponenti sa ulogom manjim od pet hiljada DEM. Depoziti veæi od ovog iznosa i akcionari banke biæe posljednji isplaæeni«, objasnio je Kneževiæ. Prema njegovim rijeèima deponentima je garantovana sigurnost naplate depozita ali niko neæe imati prednost jer steèajni upravnik ima pravo da provjeri sve isplate u posljednje tri godine i poništi ih. Kneževiæ smatra da æe plan prinudne uprave u Montenegrobanci, koji se primjenjuje skoro 11 mjeseci, biti ostvaren u velikoj mjeri, što bi trebalo da stvori uslove za steèaj. »Kada je u pitanju buduænost Montenegrobanke nastupam kao optimista sa iskustvom. Steèaj ne mora da znaèi likvidaciju, veæ i njeno ozdravljenje«, tvrdi Kneževiæ. (kraj) af / km