Stokholm, (MINA-BUSINESS) - Cijene kuæa u Švedskoj, Finskoj i Norveškoj bi, nakon što su u vrijeme recesije zabilježile najveæi skok u Evropi, mogle naglo pasti, što ozbiljno prijeti nordijskim ekonomijama. Blumberg /Bloomberg/ prenosi da bi cijene kuæa u Švedskoj, prema procjeni Rojal benk ov Skotlend /Royal Bank of Scotland/ (RBS), trebalo snažno da padnu dok se 20 odsto kreditno zaduženih graðana sa velikim iznosima duga nalazi pod jakim pritiscima drastiènog pada raspoloživih prihoda. Norveška centralna banka objavila je da niske kamatne stope izazivaju velik rizik pregrijavanja kreditnog i nekretninskog tržišta, dok iz Finske, èlanice eurozone, dolaze bojazni o formiranju nekretninskog balona na tržištu. Cijene kuæa u u Švedskoj, najveæoj nordijskoj ekonomiji, skoèile su na godišnjem nivou sedam odsto od maja do jula ove godine, što predstavlja 15. uzastopni kvartal njihovog rasta. U Norveškoj su cijene na tržištu stambenih nekretnina skoèile 19,6 odsto od kraja 2008. do kraja prvog polugodišta ove godine, dok su u Finskoj cijene u drugom kvartalu porasle deset odsto godišnje, nakon što su u prvom tromjeseèju zabilježile rekordni skok od 11,4 odsto. "Vrlo sam zabrinut jer postoji velik rizik od stvaranja nekretninskog balona u Finskoj. Postoji rizik vro niskih kamata na hipotekarno zaduživanje", rekao je finski ministar finansija Jyrki Katainen, prenosi Banka magazin. Cijene kuæa u tri nordijske države skoèile su prošle godine iako su ekonomije bilježile minus i rasla je nezaposlenost, što je stvorilo disbalans kojem je sada došlo vrijeme korekcije. Kako procjenjuju ekonomisti RBS-a, više kamatne stope u Švedskoj mogle bi dovesti velik broj kreditnih dužnika do bankrota. Kamatne stope u Finskoj odreðuje Evropska centralna banka èime èvrsto drži u rukama državne kreatore ekonomske politike u njihovom upravljanu nacionalnom privredom. S druge strane, èak 95 odsto hipotekarnih kredita u Finskoj i Norveškoj ima promjenljivu kamatnu stopu odnosno prati kretanje na tržištu novca, dok je u Švedskoj udio takvih kredita oko 60 odsto. Udio duga u švedskim domaæinstvima se sa kraja prošle godine poveæao na 167 odsto njihovog raspoloživog dohotka, u odnosu na 104 odsto deset godina ranije, podaci su Riksbanke. U Finskoj je taj udio duga u raspoloživom dohotku, prema podacima centralne banke, porastao na 107 odsto krajem prošle godine sa 65 odsto u 2000, dok je u Norveškoj taj udio poveæan prošle godine 14,5 odsto u odnosu na kraj 2005, procjena je Norges Bank. (kraj) bvm