Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Poslovanje u zoni sive ekonomije, kada su u pitanju žene preduzetnice, najizraženije je u uslužnom sektoru i trgovini, pa je potrebno intenzivnije raditi na prelasku na regularne biznis tokove, pokazalo je istraživanje Centra za preduzetništvo i ekonomski razvoj (CEED). Predstavnik CEED-a, Vesna Bojanoviæ kazala je da je jedna od komponenti projekta pod nazivom Izazovi sa kojima se suoèavaju žene preduzetnice u Crnoj Gori, istraživanje koje je nedavno realizovano meðu 100 žena koje posluju u sivoj ekonomiji. „Identifikovali smo oblasti u kojima je poslovanje u domenu sive zone najkarakteristiènije, a to su prije svega uslužni sektor, odnosno frizerski i kozmetièki saloni, zatim trgovina garderobom, kozmetikom i nakitom, kao i prozbodnja hrane i piæa, torti i kolaèa i mlijeènih proizvoda“, rekla je Bojanoviæ na konferenciji za novinare. Prema njenim rijeèima, to navodi na zakljuèak da se mora intenzivnije raditi na motivisanosti žena koje posluju u sivoj ekonomiji da se preorjentišu na regularne biznis tokove. Bojanoviæ je dodala i da zabrinjavaju izgovori koje žene preduzetnice navode kao razloge zašto bi ostale da posluju u sivoj zoni. „To su prije svega rastereæenost od obaveza plaæanja poreza i doprinosa, jer na taj naèin, poslujuæi u sivoj ekonomiji, one izbjegavaju troškove registracije i poslovanja, a navode i da su im jako odgovarajuæi i fleksibilni uslovi za rad“, rekla je Bojanoviæ. Samo regularan biznis, kako je navela, može biti društveno koristan, jer doprinosi zajednici samim tim što se izmiruju obaveze prema državi i zapošljava radna snaga. Istraživanje CEED-a je pokazalo da je svega 3/10 žena, prilikom odluke da krenu u biznis, imalo dilemu da li da to bude regularan biznis ili siva ekonomija, dok su ostale bile sigurne veæ na poèetku da æe to biti siva ekonomija. Bojanoviæ je saopštila da su karakteristike poslovanja u sivoj ekonomiji da su to uglavnom mali biznisi, sa jednim ili dvoje zaposlenih, od kojih je drugi èesto èlan porodice. „Istraživanje je pokazalo da sedam od osam žena koje posluju u sivoj ekonomiji ne planira da se ukljuèi u regularne tokove. Njihova preporuka je da bi trebalo razmotriti smanjenje izdataka prema državi i moguænost davanja povoljnih kredita, kao i raditi na dodatnoj edukaciji žena“, rekla je Bojanoviæ. Istraživanje je pokazalo da žene koje posluju u sivoj zoni kao glavni motiv navode èinjenicu da na taj naèin izbjegavaju plaæanje poreza i dažbina, pa tako njihova zarada ostaje veæa. One, prema rijeèima Bojanoviæ, tvrde i da je sam proces izlaska iz biznisa lakši, dok kao neke od nedostataka bavljenja poslom u sivoj zoni navode èinjenicu da imaju manji obim poslovanja, koji je praæen slabom prodajom. „Prednost poslovanja u regularnoj zoni je prepoznatljivost biznisa, jer se mogu ostvariti veæi obimi poslovanja, više klijenata i kupaca i lakše je razraditi biznis. Mana je manji procenat zarade, kao i neophodnost izmirivanja obaveza, bez obzira na obim poslovanja“, rekla je Bojanoviæ. Ona je poruèila da je regularno poslovanje imperativ, jer je u pitanju zdrav biznis, što je jedini naèin da se govori o razvoju i održivosti poslovanja. “Poslovanje u regularnim privrednim tokovima je nešto što je poželjno i što se temelji na zdravim vrijednistima i osnovama, èemu treba u buduænosti da težimo”, saopštila je Bojanoviæ. CEED je istraživanje meðu ženama preduzetnicama sporveo sa ciljem da se doðe do saznanja zašto se tako malo žena upušta u preduzetnièke vode. Istraživanje je pokazalo i da je nemoguænost obezbijeðivanja sredstava za samostalan biznis glavni problem zašto se mali broj žena odluèuje da pokrene sopstveni posao. „Firme u osnivanju slabo dobijaju kredite jer poèetnici uglavnom nemaju nekretnine na svoje ime. Preporuka je da se pojednostavi pristup kreditiranju osnivanjem garantnog fonda, koji je praksa u razvijenim zemljama“, smatra Bojanoviæ. Prema njenim rijeèima, ono što ženama stoji na putu prilikom upuštanja u preduzetništvo je nedovoljna podrška porodice, jer se tu stvara problem usklaðivanja porodiènih i profesionalnih obaveza. Predstavnik Privredne komore Crne Gore (PKCG), Nina Drakiæ, predstavila je projekat Mreža mentora za žene preduzetnice u Crnoj Gori, koji se realizuje nešto više od godinu u saradnji sa CEED-om. Drakiæ je saopštila da se žene preduzetnice suoèavaju sa brojnim izazovima u poslovanju i da je projekat imao za cilj da pruži podršku razvoju ženskog preduzetništva i pomogne u prevazilaženju brojnih izazova i barijera sa kojima se žene suoèavaju. „Cilj projekta je bio da se doprinose smanjenju nezaposlenosti i da se pruži podrška razvoju preduzetništva i promovišu pozitivne vrijednosti. Projekat je pionirski korak u uspostavljanju procesa mentorstva i u pitanju je koncept koji se tek razvija“, objasnila je Drakiæ. Prema njenim rijeèima, projekat nudi moguænost da poèetnici u biznsu dobiju informacije iz prve ruke od žena preduetnica koje su godinama u biznisu, a koje se svakodevno suoèavaju sa izazovima. Projekat je obuhvatio deset žena preduzetnica koje veæ imaju svoj biznis i šest koje planiraju da zapoènu posao, kao i 11 mentorki sa uspješnom biznis karijerom. Projekat se realizovao kroz tri vrste aktivnosti i to mentorstvo, treninge poslovnih vještina i praktiène obuke. Projekat se organizuje u okviru Evropske mreže mentora za žene preduzetnice koja je formirana u 17 zemalja. CEED je pres konferenciju posveæenu izazovima sa kojima se suoèavaju žene predzetnice organizovao kao domaæin Globalne nedjelje preduzetništva (GEW) u Crnoj Gori. GEW je najveæi preduzetnièki dogaðaj u svijetu, sa ciljem da poveže ljude kroz lokalne, nacionalne i globalne aktivnosti. Obilježava se kroz organizovanje preko 37 hiljada razlièitih dogaðaja u 115 zemalja širom svijeta. (kraj) jlb