Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predlog zakona o Kreditno-garantnom fondu trebalo bi da podstakne i ubrza privredni razvoj Crne Gore i poveća pristup finansijama za preduzeća, preduzetnike i sve koji se bave preduzetništvom.

Potpredsjednik Vlade za ekonomsku politiku i ministar ekonomskog razvoja, Nik Gjeloshaj, je u Skupštini obrazlažući predloženi akt kazao da je pred poslanicima jedan veoma važan zakon za ekonomski razvoj Crne Gore, koji smo malo duže čekali.

„Glavni cilj donošenja ovog zakona je da kroz aktivnosti Fonda podstaknemo i ubrzamo privredni razvoj Crne Gore i povećamo pristup finansijama za mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike, kao i fizička lica koja se bave preduzetništvom“, kazao je Gjeloshaj.

Prema njegovim riječima, Kreditno-garantni fond će targetirati potencijalne klijente koji nijesu u dovoljnoj mjeri obuhvaćeni finansijama, čime će se dodatno aktivirati potencijal u bankarskom sektoru, posebno prema mikro, malim i srednjim preduzećima.

„Usljed strogih propisa, poslovne banke imaju visoke standarde upravljanja kreditnim rizikom, koje preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, generalno veoma teško postižu. Oni često nemaju dovoljno resursa da ispune ove zahtjeve, nemaju adekvatni kolateral, nemaju dovoljno kapaciteta finansijskog upravljanja, niti adekvatnu kreditnu istoriju ili rezultate poslovanja. Zato će im Fond poslužiti kao velika mogućnost za dobijanje novih finansija za razvoj biznisa“, poručio je Gjeloshaj.

Kreditno-garantni fond će se nositi sa svim izazovima smanjenjem rizika kreditiranja, kroz pružanje dijelimičnih garancija za kredite koje odobravaju komercijalne banke.

Takođe, kako je objasnio, namjera je da se kroz mehanizam aktivira onaj segment tržišta koji spada u rizične ciljne grupe kada je u pitanju finansiranje od bankarskog sektora, pogotovo početnici u biznisu, mladi i žene, koji imaju kvalitetne biznis ideje, ali zbog nedostatka dovoljnog kolaterala i izostanka kreditne istorije nijesu u prilici da obezbijede eksterno finansiranje svojih aktivnosti.

„U krajnjem, usluge Kreditnog-garantnog fonda i povećana poslovna aktivnost koja se biti direktno inicirana, dovešće do otvaranja novih radnih mjesta, povećanje prometa i profita, novih roba i usluga sa dodatnom vrijednošću, a doprinijeće i unapređenju konkurentnosti crnogorske privrede“, rekao je Gjeloshaj.

Konsultantski partner Crne Gore u osnivanju Kreditnog-garantnog fonda bila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja će i u daljem postupku biti strateški partner.

Zakonom je definisana nezavisnost Fonda. Njegov početni kapital je 10,6 miliona EUR, koje obezbjeđuje Vlada.

Gjeloshaj je objasnio da će 600 hiljada EUR biti početna sredstva kako bi se Fond stavio u funkciju, dok će deset miliona EUR biti u funkciji podršci privrede.

„Kada Fond bude garantovao za kredite, 50 odsto garancije će ići od Fonda, a 50 odsto od komercijalne banke od koje će se uzeti kredit i tu će se podijeliti teret i rizik sa komercijalnim bankama“, rekao je Gjeloshaj.

Poslanik Pokreta Evropa sad, Tonći Janović, ocijenio je da ovaj zakon zaslužuje podršku, jer ima za cilj da promijeni način na koji ekonomija diše i raste.

„Zakon je važan jer se obraća onima koji čine preko 90 odsto crnogorske privrede, zato što se odnosi na preduzeća koja zapošljavaju preko 80 odsto ljudi i zato što sva ta preduzeća čine 75 odsto našeg izvoza“, precizirao je Janović i dodao da upravo svi oni imaju najmanje pristupa finansiranju.

Upravo Kreditno-garantni fond ima rješenja za taj problem.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Danijel Živković, složio se da je ovo važna ekonomska tema, napominjući da postoji nekoliko sumornih podataka kada je riječ o ekonomiji Crne Gore, koji bi trebalo da zabrinu.

On je u tom smislu podsjetio na inflaciju, izostanak investicija, pad prihoda u budžetu i „katastrofalno stanje u turizmu“.

„Ja ne znam kako ova država misli da ide naprijed, u odnosu na pregršt ovih podataka“, rekao je Živković.

Poslanica Demokratske Crne Gore, Zdenka Popović, rekla je da je danas na dnevnom redu jedan od najznačajnih zakona u oblasti ekonomije, koji zajedno sa Zakonom o Razvojnoj banci treba da pruži nemjerljivu podršku mikro, malom i srednjem biznisu i fizičkim licima koja žele prvi put da osnuju biznis, a nemaju dovoljno finansijskih sredstava.

„Zvanični podaci govore da 95 odsto naše ekonomije predstavljaju mirko, mala i srednja preduzeća i oni pune budžet i zapošljavaju najveći broj građana“, dodala je Popović.

Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, kazao je da je dobro da se sada raspravlja o Kreditno-ganatnom fondu, ali da je izgubljeno ogromno vrijeme.

„Od marta 2022. godine smo imali sličan predlog, odjednom je povučen iz procedure, čekali smo tri godine da o njemu sad raspravljamo“, rekao je Mugoša.

On je saopštio da je danas 2,7 hiljade preduzeća više u blokadi nego prije pet godina.

„Danas je iznos blokiranih računa 1,4 milijarde EUR, a prije četiri ili pet godina je bio 640 miliona“, upozorio je Mugoša.

Poslanik Kluba ZBCG-Nova srpska demokratija, Dejan Đurović, pohvalio je predloženi zakon, jer se time potspješuje privatni i biznis malih i srednjih preduzeća.

“Nadam se da će kamatne stope, koje su osnovni problem u Crnoj Gori, biti manje nego one kamatne stope koje su kod dobijanja kredita kod komercijalnih banaka”, zaključio je Đurović.
(kraj) jlb