Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora bi, sa svojim izuzetnim vodnim potencijalima, mogla ubrzo da postane jedna od najuzornijih država Evrope, ukoliko razum napokon preovlada, ocijenio je ekspert za hidroenergetiku, Branislav Ðorðeviæ. „Ako se neki ljudi i organizacije iz 19. vijeka vrate u 21. vijek i ako shvatimo da su glavne poluge razvoja upravo u mudrom korišæenju vlastitih potencijala, ne ugrožavajuæi okruženje, onda bi Crna Gora bila u stanju da najveæi dio svojih potreba za elektriènom energijom zadovoljava iz vlastitih obnovljivih izvora”, rekao je Ðorðeviæ. On je, u intervjuu za list Elektroprivreda, saopštio da ne vidi nikakvu respektabilnu energetsku buduænost Crne Gore, ako djelovanje destruktivnih uticaja koji se protive izgradnji hidroenergetskih objekata bude i dalje zaèuðujuæe uspješno. Prema rijeèima Ðorðeviæa, u sluèaju da se Crna Gora okrene razvoju smisleno, oslanjajuæi se na respektabilne vodne potencijale i ako primijeni pravilo da su projekti u oblasti voda uvijek najbolji razvojni projekti, koji cijelu zemlju izvlaèe iz krize i stagnacije i penju je na višu orbitu razvoja, tada æe njena enegetska buduænost biti veoma dobra, odnosno uzorna. “Meðutim, ako država pokazuje nemoæ da se odupre onim pojedincima i organizacijama koje se opiru bilo kakvoj gradnji, u ime nekih navodnih ekoloških ciljeva, tada æe, na žalost svih nas, Crna Gora biti elektroenergetski zavisna zemlja, sa svim veoma lošim posljedicama po ukupan razvoj”, tvrdi Ðorðeviæ. On je naveo da su svi projekti u oblasti voda integralni, višenamjenski, sa èitavom lepezom ciljeva - energetskih, ekonomsko-razvojnih, vodoprivrednih, socijalnih, ekoloških, urbanih, saobraæajnih i kulturoloških. “Meðutim, mi i dalje projekte krstimo samo kao hidroenergetske, što je strateška greška, a o brojnim drugim ciljevima uopšte ne govorimo, niti to blagovremeno jasno prikazujemo javnosti, veæ prepuštamo raznim neformalnim grupama, nevladinim organizacijama (NVO) i pojedincima, da zbog nekih sebiènih interesa gomilom neistina i izmišljotina ocrne projekat i stvore negativan naboj u javnosti koji jako otežava, ili èak i onemoguæava njegovu realizaciju”, kazao je Ðorðeviæ. On je soapštio da je tako propao projekat hidroelektrane (HE) Buk Bijela, koji bi, kako je ocijenio, bio izvanredan, ne samo energetski i razvojno, veæ i sa ekološkog i turistièkog stanovišta. “Taj projekat je propao, nažalost, jer je javnosti prezentiran veoma jednostrano, samo kao HE Buk Bijela, a on je imao veoma široku paletu ciljeva, ne samo ekonomsko-razvojnih, veæ i ekoloških i turistièkih”, naveo je Ðorðeviæ. On tvrdi da bi, da je biznismen, tražio koncesiju za cio potez Lima u Crnoj Gori. “Siguran sam da bih odlièno prošao. Odlièno bi prošli i svi drugi u Polimlju, jer bi se uredila cijela dolina i urbano i saobraæajno”, rekao je Ðorðeviæ. On je, govoreæi o akumulacijama i njihovom znaèaju, kazao da njihov znaèaj znaju svi u svijetu i da su ih dobro ureðene zemlje izgradile gdje god su mogle. Prema rijeèima Ðorðeviæa, za državu je dobro da ima akumulacije sa sezonskim, ali i sa manjim regulisanjem. “To su u svijetu davno svi shvatili jedino se na ovim nesreænim prostorima, onemoguæava njihovo graðenje, èim se pomenu”, dodao je Ðorðeviæ. Da bi se vodama upravljalo, kako je kazao, treba imati što više akumulacija i to i onih sa sezonskim regulisanjem, koje mogu da ublažavaju povodnje, a znaèajno poveæavaju protoke u malovodnim periodima. “Eto, to je suština nesporazuma sa brojnim dosta glasnim, èesto i agresivnim pojedincima i NVO, koji ne shvataju tu elementarnu stratešku èinjenicu da sada èovjek upravljanjem vodama treba da spasava i zaštiti ekosisteme i omoguæi njihov razvoj”, saopštio je Ðorðeviæ. On je ocijenio da planirani integralni sistemi na Tari, Pivi, ali i na drugim rijekama, posebno na Moraèi, imaju vrlo široke lepeze ciljeva, ukljuèujuæi tu i veoma znaèajne ekološke i turistièke ciljeve. “Tretirani na taj naèin, oni predstavljaju, u to sam potpuno uvjeren, najveæe i najpouzdanije razvojne projekte Crne Gore”, naveo je Ðorðeviæ. Kada je u pitanju alternativna energija, on je poruèio da je kljuèna zabluda upravo u nametnutoj floskuli da su sve alternativne energije obnovljive i ekološki èiste. “Zato je moj savjet da Crna Gora na to gleda trezveno, bez brzopletog zalijetanja, ne dopuštajuæi bjelosvetskim mešetarima da zaposjedaju travnate padine Sinjajevine ili Durmitora solarnim panelima, bez vjetro parkova na grebenima iznad Budve i iznad Bosaèe na Durmitoru”, rekao je Ðorðeviæ. Crna Gora, ka ko je dodao, treba da pažljivo i visokoprofesionalno vaga šta se takvim izvorima dobija, a šta se gubi. “Dobronamjerno upozoravam ljude koji u Crnoj Gori donose odluke o takozvanim alternativnim izvorima energije da budu jako oprezni, pa žljivo analiziraju i energetske uèinke i stvarne uticaje takvih objekata na okruženje”, poruèio je Ðorðeviæ. On je zakljuèio da je posebno važno da se sprijeèi graðenje malih hidroelektrana (MHE) na potezima rijeka na kojima one, kada ih tamo izgrade, onemoguæavaju graðenje velikih, rentabilnijih postrojenja, onih koja se mogu mnogo bolje uklopiti u okruženje. (kraj) jlb/nar