Podgorica, (MINA) – Crna Gora mora puno da uradi da bi proširila znanje u Evropskoj uniji (EU) o tome gdje se nalazi i kakava je to država, ocijenio je veèeras bivši specijalni koordinator Pakta Stabilnosti za Jugoistoènu Evropu Erhard Busek. On je na panel diskusiji „EU i Balkan - kompatibilnost politike EU i potreba graðana Zapadnog Balkana“ u Podgorici kazao da je proširivanje zananja o Crnoj Gori u Uniji naèin da se ta država promoviše. „Morate puno uraditi na promociji Crne Gore i da kažete kakav je doprinos vaše zemlje EU, a to važi i za sve države Zadnog Balkana“, naveo je Busek, dodajuæi da samo ekonomski doprinos nije dovoljan. Prema njegovim rijeèima, Crna Gora sama mora da odluèi kako æe doprinijeti EU. „Vjerovatrno bi oni koji su na Univerzitetu trebalo to da osmisle“. On smatra i da "nije baš najbolja stvar" da zemlje regiona uðu u bloku u EU, jer æe onda „najslabiji da diktira tempo“, dodajuæi da bi istoriju, „koje ima previše na Balkanu“, trebalo ostaviti za sobom. „Naophodno je uspostaviti dijalog meðu državama. Treba nam empatija drugih Evropljana prema vama, da oni osjete nešto prema vašoj državi, da se upoznaju sa njom, ali takoðe i empatija crnogorskih graðana prema Evropljanima“, naveo je Busek. On je rekao da je Pakt stabilnosti za Jugoistoènu Evropu bio uspješna prièa, navodeæi da je ta opranizacija pripremila CEFTA-u, radila na pitanju migracija, saradnji tužilaštava i policija, i nauèila ljude iz regiona da saraðuju. „Sada je na vama da implementirate te instrumente, mada ponekad države regiona odbijaju to da urade“, kazao je on, objašnjavajuæi da su EU i Evropska komisija (EK) nauèile dosta iz upravljanja krizama. Busek je rekao da bi države regiona trebalo više napora da ulože na zajednièko donošenju odluka u okviru Savjeta za regionalnu saradnju, jer æe to poboljšati približavanje EU, ali i kopatibilnost njihovih politika sa evropskim. On je podsjetio da je pitanje pravosuða veoma važno za pristupanje EU. „Kvalitet pravosuða je jedna od velikih tema u okviru EU vezano za države zapadnog Balkana“. „To mora da se odradi interno. Vi možete da promijenite ministra pravde svaki dan, ali da promijenite sudove i sudije, to nije moguæe. Tu je i pitanje univerzitetskog obrazovanja. Da bi dobili, tako da kažem, prave sudije i razvoj cjelokupnog sistema, mora i tu nešto da se uradi“, objasnio je Busek. Sekretar Sekretarijata za evropske integracije Ana Vukadinoviæ smatra da bi svaka zemlja regiona na putu ka EU trebalo da bude ocijenjena na osnovu sopstvenih rezultata, težnji i interesa. Ona je kazala je da se crnogorska administracija priprema za dobijanje upitnika koji bi trebalo da završi do kraja ljeta. Vukadinoviæ se nada da æe Crna Gora kroz odgovore na upitnik pokazati da je spremna za sljedeæu fazu integracija, odnosno status kandidata. Ona tvrdi da Crna Gora, za razliku od drugih zemalja regiona, nema otvorenih pitanja sa EU, što znaèi da „su sva pitanja otvorena“. Vukadinoviæ tvrdi da Crna Gore mora, prije svega, biti fokusirana na jaèanje demokratije i institucija koje donose zakone, na zaštitu ljudskih prava, bolje regionalane odnose, rješavanje otvorenih pitanja o granicama, ali i na razvijanje konkurentne privrede. „Važno je da proces evropskih integracija u Crnoj Gori nije samo deklarativna želja i EU euforija, veæ nešto što je u administraciji produbilo korijene. Više nijesu ministri ti koji daju naloge administraciji da se nešto uradi, veæ je ona ta koja želi da uèi o evropskim propisima, da vidi kako se zemlja može uklopiti u EU“, kazala je ona. Profesor Univerziteta Crne Gore Filip Kovaèeviæ tvrdi da æe ukljuèivanje Balkana u EU promijeniti Evropu. „Ili Balkan nikad neæe uæi u Evropu ili æe ona nestati sa pokušajem da Balkan ukljuèi u sebe“. On smatra da EU nije Evropa, nego samo jedna od moguænosti „konfiguracije društveno politièkog stanja u Evropi“. „Današnja EU je neoliberalna, patrijahaèlna i etnocentrièna, posebno prema regionu takozvanog Zapadnog Balkana i jugoistoène Evrope“ Kovaèeviæ je podsjetio da je EU u svojim tekstovima nazvao "veliki inkvizitor", jer zemljama regiona postavlja želje koje one nemaju, dodajuæi da je drugaèija Unija moguæa. On tvrdi da EU nije u Crnoj Gori faktor koji pomaže demokratizaciji. Kovaèeviæ je rekao da politièke elite Zapadnog Balkana vješto koriste zapadnoevropske stereotipe o tom regionu kao oblasti koju je nemoguæe kontrolisati i središetu ratova koji traju vjekovima. „EU se nama iz Crne Gore èini kao lijek koji lijeèi sve bolesti, kao neka vrsta zemlje dembelije gdje æe poteæi med i mlijeko. To koriste vladajuæe partije i neke opozicione da bi dobile biraèe. Ali, to su sve neutemljene iluzije“, tvrdi Kovaèeviæ. On je kazao da je iluzija oèekivati od današnje EU da "pritisne" vladajuæu strukturu u Crnoj Gori da se demokratizuje. „Drugaèija Crna Gora biæe moguæa samo uz napor nas crnogorskih graðana da se sami izborimo za svoja prava od elita koje su monopolizovale crnogorske resurse“. Izvršni direktor Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Vanja Æaloviæ je kazala da je kljuèni izazov Crne Gore borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, navodeæi da je èinjenica da je u toj oblasti od kada je poèeo proces evropskih integracija zabilježen odreðeni napredak. Æaloviæ je kazala da Crnoj Gori treba EU „ne da bi se zvali Evropljanima“, nego da bi dostigli njene standarde. „Mene kao graðanku ne zanima kljuèna rijeè aplikacija, upitnik, nijedna od njih. Zanimaju me graðani koji su na ivici ili ispod ivice siromaštva. Divim se nevjerovatnoj podršci procesu evropskih integracija, jer on sve više i sve èešæe postaje pokriæe za nesprovoðenje odreðenih reformi“, rekla je ona. Æaloviæ tvrdi da je proces evropskih integracija dosad toliko zloupotrebljavan da je vulgarizovan. „Do sada je bilo nemojte kritikovati zbog toga što moramo imati državu. Sada imamo situaciju – nemojte kritikovati jer æe to usporiti proces evrointegracija, koji nikad nije ni poèeo ako govorimo o reformama“, navela je ona. Æaloviæ je upitala da li je interes EU da zemlje regiona postignu odreðene standarde prije èlanstva ili da silom budu postavljene na neke ljesticama da bi zvaniènici Unije ostvarili neke svoje politièke interese. Ambasador Austrije u Crnoj Gori Florian Raunig negirao je da EU može ugroziti demokratizaciju Crne Gore, pogotovo nakon njenog podnošenja zahtjeva za kandidata za èlanstvo i pozitivne odluke Savjeta EU. On je odbacio i ideju da je EU patrijahalna, etnocentrièna i neoliberalna tvorevina, dodajuæi da je Unija uložila više novca u region Zapadnog Balkana nego što su Sjedinjene Amerièke Države izdvojile za poslijeratnu Evropu putem Maršalovog plana. Panel diskusiju organizovali su Evropski centar u Crnoj Gori i Fakultet za državne i evropske studije uz podršku Instituta za otvoreno društvo. (kraj) del