Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora je dokazala da ima održiv ekonomski sistem i ne treba strahovati da ona samostalno neæe ostvariti zacrtani cilj – ulazak u Evropsku uniju (EU), ocijenili su danas crnogorski ekonomisti. Profesor Ekonomskog fakulteta Milivoje Radoviæ smatra da je taj cilj moguæe postiæi kroz brz i održiv privredni razvoj, poveæanje ekonomskih sloboda, jaèanje privatnog sektora i postizanje veæe makro-ekonomske stabilnosti uz postepeno smanjivanje zavisnosti od strane pomoæi. »Osim ulaska u EU, ciljevi Crne Gore su izgradnja institucija i pravni okvir kompatibilan meðunarodnim normama, zasnovan na vladavini prava i ostvarivanje rasta životnog standarda graðana uz uspostavljanje adekvatnog obrazovnog i sistema socijalne i zdravstvene zaštite«, rekao je Radoviæ na javnoj debati, pod nazivom Kakvu Crnu Goru hoæemo koju je organizovao Pokret za nezavisnost. Prema rijeèima Radoviæa, pitanje državno-pravnog statusa je prioritet u buduæem privrednom razvoju Crne Gore. Crna Gora æe, kako je ocijenio, kao suverena država imati ekonomski održivi razvoj na osnovu raspoloživih privrednih kapaciteta i biæe odgovorna za neuspjeh sprovoðenja ekonomske politike koju æe voditi èistih raèuna. On je dodao da æe nezavisna Crna Gora lakše pristupati meðunarodnim institucijama i fondovima, a osnovni ekonomski pokazatelji govore da se njena privreda u zadnje èetiri godini lagano oporavlja. Raste, kako je podsjetio, bruto društveni proizvod (BDP), broj zaposlenih i malih i srednjih preduzeæa, nivo direktnih stranih investicija, što Crnoj Gori olakšava pristup integrisanim finansijkim tržištima u svijetu. Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Gordana Ðuroviæ smatra da crnogorska Vlada ima kapaciteta da sama vodi svoju državu jer postoji koordinacija i timski rad, što se afirmiše kroz proces pripreme za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU. »Nemam bojazni da Crna Gora neæe moæi odoljeti izazovima prihvatanja benefita i svih rizika koje nosi potpuno odluèivanje o svojoj ekonomskoj buduænosti i upravljanje državom«, kazala je Ðuroviæ. Profesor Ekonomskog fakulteta Božo Mihailoviæ smatra da ne treba dovoditi u pitanje održivost crnogorske ekonomije, veæ treba govoriti o perspektivama njenog razvoja. »U cjelini posmatrano crnogorska ekonomija ima jasnu i sigurnu perspektivu što dokazuje, prije svega, znanje prisutno u mlaðim generacijama«, rekao je Mihailoviæ. On je dodao da su, pored znanja, ostali snažni resursi za razvoj ekonomije, turizam, koji je katalizator privrednog napretka, poljoprivreda i mali biznis. »Crna Gora je dio globalne ekonomije i nije važno kolika je, veæ šta može da ponudi. U tom smislu Crna Gora je napravila kvalitetne pomake, naroèito u procesu privatizacije«, ocijenio je Mihailoviæ dodajuæi da danas osnovni princip u svijetu nije da li neka zemlja ima komparativne prednosti, veæ konkurentske. Direktor Agencije za promociju investicija (MIPA) Petar Ivanoviæ kazao je da je za dugoroènu održivost ekonomije potrebno dalje otvaranje tržišta, što æe doprinijeti i bržem ekonomskom rastu i razvoju. Pored toga, kako je kazao, neophodno je smanjiti javnu potrošnju i birokratiju. »Potrebna je i deregulacija, s obzirom da postoji puno razlièitih regulatornih agencija. U tome treba naæi mjeru, što je veliki izazov«, smatra Ivanoviæ. Da je, kako je dodao, crnogorska ekonomija održiva na srednji rok, pokazuju podaci o rastu registrovanih stranih preduzeæa u Crnoj Gori, kojih je 2003. godine bilo 144, a prošle 542. Direktor Centra za preduzetništvo Dragana Radeviæ kazala je da je iz ugla preduzetnika najbolja država ona u kojoj su uklonjene sve biznis barijere i obezbijeðen lak ulazak i izlazak iz biznisa. »Takvu Crnu Goru hoæemo«, poruèila je Radeviæ. Predstavnici Montenegro biznis alijanse upozorili su da je trenutno najveæa prepreka razvoju biznisa još visoki porezi i doprinosi. Profesor Pravnog fakulteta Nebojša Vuèiniæ kazao je da, kada se govori o buduæem ekonomskom razvoju, treba imati u vidu postojeæe stanje. »Pomaci su naèinjeni, ali je sve to daleko od moderne tržišne ekonomije. Postignut je odreðeni nivo makroekonomske stabilnosti, ali još nedostaju bitni podaci, kao što je stopa produktivnosti zapošljavanja«, ocijenio je Vuèiniæ. On je upozorio da sadašnje stanje više lièi na feudalno-socijalnu nego na modernu ekonomiju, koja ne može biti uspostavljena prostim djelovanjem ponude i tražnje. »Takoðe, ne treba miješati intervenciju i regulaciju države i stvaranje barijera, koje predstavljaju feudalnu, a ne tržišnu ekonomiju. Moramo biti svjesni da je preduzetnièka ekonomija koncept malog i srednjeg biznisa, što nije dovoljno za postizanje makroekonomske stabilnosti«, smatra Vuèiniæ. On je ocijenio da je za Crnu Goru najbolji model održivog ili uravnoteženog razvoja, koncept zasnovan na vladavini prava, jer strane investitore najviše zanima da li æe biti zaštiæeni kao domaæi. Prema rijeèima Vuèiniæa, kada se govori o porezima i zalaže se za njihovo smanjenje, treba imati u vidu da država ne može funkcionisati bez njih. »Svakome je milo da što manje plaæa, ali porezi su složena materija i ne mogu se pojednostavljivati«, rekao je on. Neodrživa je, kako je dodao, ideja o tržištu koje se samo reguliše, jer je »to dovelo do Prvog i Drugog svjetskog rata«. »Treba saslušati sve alternative i procijeniti šta je najbolje za Crnu Goru«, zakljuèio je Vuèiniæ. (kraj) bvm/kmh