Podgorica, (MINA) – Crna Gora nije spremna da odgovori na sve izazove u pregovorima sa Evropskoj unijom (EU) kada je u pitanju oblast životne sredine, ocijenila je predstavnik Programa za Mediteran Svjetskog fonda za zaštitu pirode (WWFMedPO), Andrea Štefan. WWFMedPO u Crnoj Gori veæ duže prati rad crnogorskih institucija i organizacija koje se bave životnom sredinom. U okviru projekta Jaèanje kapaciteta državnih institucija i civilnog sektora u Srbiji i u Crnoj Gori za usaglašavanje nacionalnih sa propisima EU iz oblasti zaštite prirode, Štefan radi na podizanju kapaciteta vladinog i nevladinog (NVO) sektora za prilagoðavanje i sprovoðenje kljuènih propisa EU iz te oblasti. „Taj projekat se realizuje veæ tri godine, tako da mogu reæi da sam relativno dobro upoznata sa potencijalom crnogorskih institucija“, kazala je ona agenciji MINA. Prema njenim rijeèima, imajuæi u vidu velik broj institucija koje se bave, ili bi trebalo da se bave, problematikom zaštite prirode i životne sredina, stièe se utisak da su potencijali veliki. Štefan je kazala da je sasvim jasno da, pored nadležnog Ministarstva, u institucijama kao što su Zavod za zaštitu prirode, Agencija za zaštitu životne sredina, Nacionalni parkovi, Morsko dobro i druge, ima kvalitetnog kadra. „Ali, kapaciteti su još relativno slabi, posebno kada se radi o struènim poslovima potrebnim za pripremu Crne Gore za preuzimanje obaveza koje dolaze sa pridruživanjem EU“, smatra ona. Štefan je kazala da Crna Gora mora prvo odluèiti da li je ozbiljna na svom putu prema evropskim integracijama. „Tada æe i za tehnièka poglavlja kao što je životna sredina, koje je jedno od najzahtjevnijih, pronaæi naèin kako da izgraditi svoje kapacitete“, rekla je ona. Štefan je kazala da su mnoge zemlje prošle kroz taj proces, i pokazale što je sve moguæe i kako se može doæi do cilja. „Iz vlastitog iskustva rada u državnoj upravi Hrvatske, nove èlanice EU, i u Evropskoj komisiji, rekla bih da Crna Gora još nije spremna odgovoriti na sve izazove koje donose pregovori sa EU“, kazala je ona. Štefan smatra da dodatni problem Crne Gore predstavlja nejasno definisana nadležnost državnih institucija i èeste promjene što je, kako je navela, donekle normalan proces u predpristupnom periodu. „Ukoliko te promjene imaju za cilj jaèanje kapaciteta, to je svakako pozitivno. Ali, èesto se radi samo o promjeni forme, a problemi ostaju isti – premalo struènog kadra, neozbiljan pristup usavršavanju i izgradnji vlastitih kapaciteta“, precizirala je ona. Štefan je naglasila da WWFMedPO, u saradnji sa ostalim organizacijama, želi pomoæi jaèanju kapaciteta unutar Crne Gore što, kako je navela, nije uvijek lako obzirom na specifiène zahtjeve EU u odnosu na broj stanovnika u Crnoj Gori. Upitana da pojasni svoje ranije navode da su crnogorske institucije propustile šansu da „povuku“ novac iz evropskih fondova, ona je kazala da predpristupni fondovi EU, kao i druge strane donacije, nijesu tako lako dostupni ako ne postoje znanja i vještine potrebne za “povlaèenje” sredstava, odnosno za pripremu kvalitetnih projekata. „Naravno, to nije jedini problem. Postoje i prioriteti Vlade koja ponekad, zbog loše koordinacije, propušta iskoristiti dostupna sredstva. Takoðe, potrebno je osigurati i sve finansijske mehanizme koji æe pomoæi realizaciji toga“, tvrdi Štefan. Ona je kazala da ne želi govoriti o konkretnom primjeru, zato što se može dobro preslikati i na druge sektore. „Ukratko, nedostaje dobrih projektnih predloga od crnogorskih institucija“. Štefan je pojasnila da transparentnost u planiranju i u pripremi projekata, kao i prava partnerska saradnja sa organizacijam civilnog društva, pomažu boljem korišæenju tih sredstva, kad su kapaciteti, na obje strane, nedovoljni. „Ponekad institucije nemaju ni vremena, ni ljudskih kapaciteta za razvijanje projekata, dok NVO imaju oboje, ali im nedostaje novac za sufinansiranje. Uz bolju organizaciju, sredstva EU se mogu mnogo bolje iskoristiti, a to je i konaèan cilj svake zemlje“, smatra ona. Štefan je dodala da su podaci koji se odnose na programe IPA i ostale predpristupne instrumente javni, i da se mogu provjeriti kod nacionalnih institucija, kao i u Delegaciji EU u Crnoj Gori. Na pitanje ima li Crna Gora i dalje šansu da iskoristi taj novac i šta je za to neophodno, ona je kazala da šanse svakako postoje, ali da se veæ vide rezultati nedovoljnog povlaèenja sredstava iz nekih od IPA programa. Ona je pojasnila da su, za organizacije civilnog društva, predviðena sredstva koja se mogu koristiti zajednièki u svim “IPA zemljama”, ali postoje i nacionalne alokacije za èije su povlaèenje podjednako odgovorne i NVO i državne institucije. „Poreðenja radi, u prošloj godini Crna Gora je imala na raspolaganju 1,8 mil EUR, a Srbija i Bosna i Hercegovina (BiH) po tri miliona. Za ovu godinu za Crnu Goru nije predviðeno ništa, dok su za Srbiju opredijeljena dva, a za BiH 3,5 mil EUR“, precizirala je Štefan. Prema njenim rijeèima, neophodno je shvatiti da nacionalne institucije imaju daleko veæe iznose na raspolaganju, da se kapaciteti ne stvaraju preko noæi i da treba koristiti svo rasploživo znanje i ljude koji mogu i žele pomoæi. „Tu posebno mislim na dobru saradnju vladinog i NVO sektora“, kazala je ona. Upitana da li Crna Gora, odnosno njene institucije, olako shvataju meðunarodna dokumenta – konvencije i protokole koje potpisuju, i da ne prepoznaju obaveze koje to podrazumijeva, Štefan je kazala da moguænost sprovoðenja meðunarodnih obaveza uvijek zavisi od moguænosti i kapacita zemlje. Ona je ocijenila da su meðunarodne institucije „tradiocionalno nešto sporije u nadgledanju sprovoðenja“, ali je naglasila da to nije sluèaj i sa EU. „Posljedice uvijek snose graðani, bez obzira radi li se o nesprovoðenju ili grubom kršenju preuzetih obaveza, o životnoj sredini ili ljudskim pravima. Ni Crna Gora nije izuzetak, i njeni graðani veæ vide probleme koji proizlaze iz toga“, zakljuèila je Štefan. (kraj) gop/isf