Budva, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori su prvi put nakon decenije, stvoreni uslovi za potpuno posveæivanje izgradnji sistema prema evropskim standardima, koji obezbjeðuje kvalitetniji život, ekonomsku i cjelovitu sigurnost svakog graðanina, ocijenio je veèeras crnogorski premjer Milo Ðukanoviæ. On je, otvarajuæi dvodnevni Prvi poslovni i investicioni samit Crne Gore u budvanskom hotelu Sveti Stefan, pozvao prisutne da pronaðu interes za poslovanje u Crnoj Gori. Na samitu uèestvuje oko 130 predstavnika banaka, investicionih fondova i kompanija iz Hrvatske, Italije, Slovenije, Belgije, Francuske, Velike Britanije i Srbije, Evropske agencije za rekonstrukciju, Evropske investicione i banke za obnovu i razvoj, Vlade Crne Gore i Centralne banke. Ðukanoviæ je saopštio da je Crna Gora, nakon niza godina neizvjesnosti, ratova i konflikata na Balkanu, konaèno u moguænosti da se potpuno posveti reformama, biznisu, investicijama, poslovnim i partnerskim relacijama, pitanjima od suštinskog znaèaja za standard i život ljudi. «To je put koji nas sigurno vodi do ukljuèivanja u evroatlantske strukture. Imamo sve politièke pretpostavke za to, stabilnu Vladu i parlamentarnu veæinu, zaokružene sve institucije sistema, veoma dobre odnose sa Srbijom, ureðene u skladu sa Beogradskim Sporazumom i Ustavnom poveljom», rekao je Ðukanoviæ. Reformski program crnogorske Vlade, objasnio je on, bazira se na tri kljuèna projekta, Agende ekonomskih, reformi u oblasti obrazovanja i uprave. «Glavni cilj ove Vlade je poveæanje bruto domaæeg proizvoda. Na tom poslu želimo da gradimo partnerske odnose sa meðunarodnim finansijskim institucijama i oèekujemo njihovu pomoæ», kazao je Ðukanoviæ. Prema njegovim rijeèima, sa Meðunarodnim monetarnim fondom je u toku trogodišnji zajam, a sa Svjetskom bankom Crna Gora ima solidan kreditni aranžman za makroekonomsku stabilnost. «Sa Evropskom investicionom bankom imamo veæ alociranih 36 miliona EUR u odlukama, i najavu za još 40 miliona, uglavnom za infrastrukturne projekte. Sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj do sada nijesmo imali saradnju zadovoljavajuæeg obima, ali oèekujemo njihovo znaèajno angažovanje u privatizaciji veæih preduzeæa kao što su Kombinat aluminijuma Podgorica, hotelski kapaciteti i Brodogradilište», dodao je Ðukanoviæ. Vlada Crne Gore, kako je rekao, ove godine želi da radikalno ubrza privatizaciju i pored èinjenice da je oko 60 odsto državnog kapitala veæ u rukama privatnih investitora. Za preostalih oko 15 preduzeæa, koja su još u državnom vlasništvu, pripremljena je kvalitetna tenderska dokumentacija i, u zavisnosti od situacije na svjetskom tržištu, biæe raspisani meðunarodni tenderi za njihovu prodaju. «Kao turistièka destinacija veoma smo zainteresovani za ulaganja u putnu infrastrukturu i nove hotelske kapacitete. Na nekim putevima radovi su u toku, ali ne u obimu i dinamici koju bi željeli. Aerodromi su u lošem stanju i potrebna je rekonstrukcija», naveo je Ðukanoviæ. Crna Gora ima pripremljen projekat obnove željeznièke infrastrukture na pruzi Nikšiæ – Podgorica, kao i na crnogorskom dijelu pruge Beograd – Bar. Izgradnja zaobilaznice oko Podgorice je uvrštena u Studiju regionalne balkanske infrastrukture, a u toku je izrada projekta zaobilaznice oko Bijelog Polja na sjeveru Crne Gore. Projektno je obraðena i izgradnja mosta preko Bokokotorskog zaliva. «Za nekoliko dana biæe probijen tunel Sozina, koji gradimo vlastitim novcem. Ozbiljno razmišljamo o izgradnji i obnovi elektro-energetskih postrojenja, kao i o nekim važnim projektima iz oblasti unapreðenja i zaštite životne sredine. Uraðen je inovirani koncept podsticanja preduzetništva, u cilju novog zapošljavanja i razvoja malog i srednjeg biznisa», kazao je Ðukanoviæ. On tvrdi da je Vlada posveæena razvoju i kreiranju ambijenta za ekonomski rast. «Svjesni smo šta reforme zaista znaèe i èega se moramo odreæi da bi ubrzano napredovali. Prije svega mislim na pripremu, pregovaranje i implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, pristupanje Svjetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i unapreðenje institucionalne saradnje sa meðunarodnim ekonomskim i razvojnim organizacijama i agencijama», rekao je Ðukanoviæ. On je ocijenio da mala ekonomija, kakva je crnogorska, ne može opstati bez potpune otvorenosti i ekonomske saradnje sa okruženjem. «Uklanjanje svih barijera za slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala stalni je zadatak crnogorske Vlade», poruèio je Ðukanoviæ. Na poslovnom i investicionom Samitu Crne Gore, èiji su organizatori Evropska finansijska konvencija, konsultantska kuæa Euro Balkan Enterprajz /Euro Balkan Enterprise/ i Montenegroberza, biæe predstavljeno 40 ideja, studija i investicionih projekata privatnog sektora. Radni dio Samita poèinje sjutra u budvanskom hotelu Avala. (kraj) kmh