Nikšiæ, (MINA)- Crna Gora treba da bude dio NATO, jer je taj savez prerastao u sistem sveobuhvatne sigurnosti, što je preduslov za ekonomski i demokratski razvoj, ocijenjeno je na tribini u Nikšiæu, koju su pod nazivom Zajedno u Evropi, sigurni u NATO organizovali Alfa centar, Opština i Vlada. Savjetnica crnogorskog premijera Slavica Milaèiæ kazala je da “niko danas ne može oèekivati da bude ostrvo stabilnosti u moru nestabilnosti, jer je svijet više nego ikada duboko meðuzavisan, za šta je naboji pokazatelj ekonomska kriza“. Milaèiæ je ustvrdila da ni u jednoj državi, od kako je postala èlanica NATO, nije bilo unutrašnjih sukoba. „Predstoje nam pregovori o zakljuèivanju sporazuma o bezbjednosnim procedurama za razmjenu povjerljivih informacija izmeðu Evropske Unije i Crne Gore. Ti pregovori bi trebali trajati svega nekoliko mjeseci, jer je Crna Gora veæ zakljuèila takav sertifikovani sporazum sa NATO“, saopštila je Milaèiæ. Savjetnik predsjednika Crne Gore za spoljnu politiku i meðunarodne odnose Ivan Lekoviæ rekao je da pristupanje NATO-u sužava i kreditni rizik zemlje, koja postaje zanimljivija za znaèajne svjetske investitore. Lekoviæ je ukazao i na veliki bezbjednosni znaèaj ulaska u NATO, poboljšanje životnog standarda i niz drugih benefita. Analitièar u Institutu za strateške studije Ivan Jovetiæ rekao je da je Zapadni Balkan sam sebi najveæa prijetnja, što je ilustrovao podatkom da je na tom prostoru od 1912. do 1999.godine bilo 11 oružanih sukoba. Jovetiæ je naveo da je NATO jedina institucija koja može da pruži bezbjednost svojim èlanicama i naveo da se ulaskom smanjuju troškovi neophodni za izgradnju bezbjednosnog sistema države. Pomoænik ministra unutrašnjih poslova Dragan Pejanoviæ kazao je da na Balkanu nijesu otklonjeni svi uzroci ratnih dešavanja. „Nije ovom prostoru jednom zauvijek garntovan mir i zato želimo da Crnu Goru ukljuèimo u kolektivni sistem bezbjednosti, svidjelo se to nekom ili ne, kako bi naši graðani i potomci mogli bezbjedno da žive“, istakao je Pejanoviæ. On je rekao da je cilj aktivnosti, koje se vode ka pristupanju u NATO i EU, i da se nikad više ne dogodi, èesto pominjano bombardovanje iz 1999. godine. Predstavnici nevladinih organizacija koji podržavaju ulazak u Evropsku uniju, ali ne i u NATO, saopštili su da Alijansa ratuje za resurese primamljivih država. Oni su ustvrdili da se u Crnoj Gori pokušava ugasiti kritièki duh protiv NATO pakta i založili se za održavanje referenduma. Ukazali su da ta Alijansa ne garantuje ni unutrašnju bezbjednost državama èlanicama i naveli primjer Turske u kojoj je „legalna Vlada tri puta svrgavana, dok je NATO, zbog svojih interesa to mirno posmatrao“. Nekadašnji èlan Foruma za mir na Balkanu Duško Bulatoviæ ustvrdio je da je NATO bombardovanjem nekadašnje Jugoslavije prekršio sva meðunarodna prava, za šta nema nikakave dileme. „Èim su izašli da ratuju van teritorije NATO, prekršili su meðunarodno pravo. Ubijaju na milione ljudi u Avganistanu i Iraku, a u Lisabonskom sporazumu, èlan 5, navodi se da èlanice EU treba da promovišu mir“, tvrdi Bulatoviæ. (kraj) mpa/del