Kotor, (MINA-BUSINESS) – Crnogorsko more, iako malo, ima znaèajne resurse ribarstva i zdrave hrane, koje Vlada želi da uèini dostupnim stanovništvu, saopštio je pomoænik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branko Bulatoviæ. Pri tome æe, kako je kazao na sastanku Koordinacionog komiteta AdriaMed-a, Vlada ozbiljno uzimati u obzir èinjenicu da su ti resursi jako osjetljivi i da nijesu neiscrpni. »Projekat AdriaMed trebalo bi da rezultira ostvarenjem nauèno-informacijske mreže o resursima Jadrana i njihovom upravljanju, primjenom standardnih metodologija za prikupljanje, organizaciju i obradu podataka«, rekao je Bulatoviæ. Projekat AdriaMed, kako je ocijenjeno na sastanku, dokaz je da su sve zemlje u regionu potvrdile da je zajednièko djelovanje na razvoju održivog i odgovornog ribarstva i ekološkoj zaštiti Jadranskog mora osnovni cilj. »Cilj projekta je davanje podrške jadranskim državama u programu zajednièkog upravljanja ribarstvom, uz saradnju državih uprava za ribarstvo, istraživaèkih struktura, preraðivaèkih preduzeæa i profesionalnih ribara", naveo je Bulatoviæ. „Nadam se nastavku ovog projekta èija se prva faza završava u junu“. Pored predstavnika Crne Gore, sastanku Komiteta u Institutu za biologiju mora prisustvovali su predstavnici Italije, Hrvatske, Albanije i Slovenije. Koordinator projekta, Enriko Anreri, smatra da je veoma važno što je projekat napravio tim nauènika koji dobro saraðuju na zajednièkom poslu upravljanja ribljim resursima. „Crna Gora je ukljuèila veliki tim u ovaj projekat i nadam se nauènoj saradnji i u narednom periodu, sa ciljem jaèanje administrativnih kapaciteta za upravljanje ribarskim resursima“, rekao je Anreri. Direktor Instituta za biologiju mora, Aleksandar Joksimoviæ, saopštio je da je nauèni skup prilika da se sagledaju rezultati i benefiti dosadašnjih istraživanja u okviru AdriaMed projekta. „Procijenili smo najviše dozvoljeni biološki nivo korišæenja male plave ribe, sardele i inæuna u crnogorskim vodama i preduzete su sve mjere koje Evropa i Mediteran usvajaju u cilju podrške novom zakonu o ribarstvu i marikulturi“, kazao je Joksimoviæ. On je dodao da su ranija istraživanja pokazala da istoèna obala Jadrana, konkretno crnogorsko primorje, ima znatno veæu biomasu demerzalnih resursa male plave ribe, èak pet puta veæu u odnosu na italijansku obalu gdje je ribolov intenzivniji. „Ovi resursi su naša velika šansa za buduænost, a dobrim zakonima i ribarskom kontrolom mogu se oèuvati i koristiti odgovorno i u skladu sa potpisanim dokumentima i konvencijama“, rekao je Joksimoviæ. On je najavio modernizaciju crnogorske ribarske flote koja ima 17 brodova i kojoj su potreban još dva do tri nova za izlov resursa na dijelu kontinentalne padine crnogorskog primorja. Crna Gora je u AdriaMed ukljuèena 2004. godine, a dosadašnje uèešæe u projektu dalo je podatke o procjeni biomase svih demerzalnih, ekonomski važnih resursa u koje spadaju vrste riba osliæ, barbun, škamp i grdob. (kraj) pen/jlb/bv