Podgorica, (MINA) - Strategija prelaska sa analognih na digitalne radio-difuzne sisteme u Crnoj Gori, èiji je Nacrt uradila Agencija za radio-difuziju (ARD), daje smjernice i predlaže konkretna rješenja u cilju informisanja i pripreme relevantnih subjekata ukljuèenih u taj proces. Direktor ARD Abaz Džafiæ kazao je da æe javna rasprava o tom dokumentu poèeti uskoro. «Razlozi za digitalizaciju televizije su višestruki: kvalitetnija slika, veæa otpornost na smetnje, bolje iskorišæenje radiofrekvencijskog spektra, veæe moguænosti obrade signala, interaktivnost i mnogi druge. Slièno se odnosi i na digitalizaciju sistema za prenos zvuka, odnosno radio”, kazao je Džafiæ agenciji MINA. Prema njegovim rijeèima, razvoj tehnologije i konvergencija servisa kreiraju dinamièno okruženje u kome radio-frekvencijski spektar, zbog svojih propagacionih svojstava i širine, postaje sve atraktivniji resurs. «Veæa efikasnost korišæenja spektra i realizacija ciljeva politike Evropske Unije (EU) - razvoj tržišta, podsticanje konkurencije, inovacija i razvoj, mogu biti postignuti iskljuèivo uvoðenjem digitalnih sistema. Zbog svega toga je ARD i pristupila izradi ove Strategije», naveo je on. Nacrt Strategije je, kako je kazao, namijenjen širokoj javnosti - graðanima kao krajnjim korisnicima novih usluga, privredi, mrežnim operatorima, provajderima programskih sadržaja, državnim tijelima i javnim institucijama Crne Gore, kao i svim subjektima koji æe na bilo koji naèin biti ukljuèeni u proces prelaska sa analognih na digitalne radio-difuzne sisteme. «ARD je prilikom izrade startegije vodila raèuna o njenoj kompatibilnosti sa planovima za digitalne radio-difuzne sisteme susjednih država i vremenskim okvirima njihove tranzicije», rekao je Džafiæ. On smatra da æe uvoðenje digitalne radio-difuzije «vjerovatno imati dalekosežan uticaj na masovne komunikacije, jer æe potpuno promijeniti i unaprijediti isporuku televizijskih i interaktivnih servisa i dovesti do velikog poveæanja broja raspoloživih kanala». “Digitalna tehnologija neæe samo poveæati izbor, kvalitet i kontrolu televizijskog sadržaja za korisnike veæ æe, otvoriti i èitav opseg novih poslovnih moguænosti i širokopojasnih (broadband) telekomunikacionih servisa za kompanije - emitere, kabl-operatore, telekomunikacione operatore, i uopšte preduzetnièki sektor u toj oblasti», kazao je Džafiæ. Uvoðenje digitalne televizije treba, kako ke rekao, da bude propraæeno na naèin kojim bi bili zainteresovani svi relevantni subjekti u Crnoj Gori - od regulatora do krajnjeg korisnika. “Uvoðenje digitalne zemaljske televizije treba da prati i strategija implementacije buduæih HDTV servisa i DVB-H standarda za ruèni /hendheld/ prijem i ostalih multimedijalnih servisa”, naveo je Džafiæ. Prema njegovim rijeèima, uvoðenjem digitalne tehnologije pojednostavljuju se principi meðustudijske i meðunarodne razmjene programa «i to bez degradacije kvaliteta signala, kao što je to sluèaj danas - transkodovanje iz jednog sistema TV u boji (PAL, SECAM, NTSC) i standarda (B,G, K, L, M) u drugi, što u današnjem vremenu globalizacije predstavlja izuzetno važan èinilac». Tome, kako je kazao, treba dodati i moguænost lakšeg tehnološkog povezivanja zemaljske, satelitske i kablovske mreže, kao i daljeg distribuiranja i nižih cijena eksploatacije predajnih i prijemnih ureðaja. Džafiæ je naveo da se implementacijom digitalnih radio-difuznih sistema reduciraju troškovi funkcionisanja radio-difuznih mreža, stvaraju uslovi za poveæanje prodaje digitalnih prijemnika, kao i jednostavnije skladištenje i procesiranje sadržaja. «Važna prednost digitalnih radio-difuznih sistema je oslobaðanje dijela spektralnih resursa, usljed èega se pruža moguænost za uvoðenje novih konvergentnih servisa koji objedinjavaju mobilnu telefoniju i zemaljsku (terestrièku) radio-difuziju, kao i novih prekograniènih i pan-Evropskih elektronskih komunikacionih servisa», pojasnio je on. Džafiæ je kazao da je, u cilju usklaðivanja razlièitih stavova i nivoa progresa u državama èlanicama EU, kao i zbog prednosti usaglašenog procesa tranzicije, Evropska komisija (EK) 2003. godine predložila definisanje zajednièkog pristupa po pitanju vremenskih rokova za potpuni prelazak na digitalne radio-difuzne sisteme. «Veæina èlanica EU veæ je donijela odluku da do 2010. godine izvrše potpuni prelazak, a ostale države do 2012. EK oèekuje da æe poèetkom 2010. godine tranzicioni proces znatno napredovati, i da æe poèetak 2012. biti krajnji rok za povlaèenje svih analognih stanica», naveo je on. Zbog toga, kako je kazao, sve dozvole koje je izdala ARD postojeæim emiterima za analogni prenos izdate su sa rokom važenja do 2012.godine. Komentarišuæi trenutno stanje crnogorskog radio-difuznog sistema sa tehnološkog aspekta, Džafiæ je kazao da se on sastoji od 125 emisionih objekata. »Ranije su okosnicu ove mreže èinila su dva emisiona centra - Lovæen i Bjelasica, dok su svi ostali emisioni objekti bili u repetitorskom režimu rada, odnosno radio-difuzno su prihvatali signal sa emisionih centara i reemitovali ga na drugoj frekvenciji«, rekao je on. Situacija se, kako je ocijenio, znaèajno promijenila, pa danas imamo više od dvadeset emisionih objekata koji ne rade u repetitorskom režimu, veæ kao predajnici, odnosno - signal se do njih dotura sistemom mikrotalasnih veza ili optièkim kablovima. »Na taj naèin izvršena je rekonfiguracija mreže i poboljšan kvalitet njenog rada. Poboljšali smo kvalitet signala koji se isporuèuje krajnjem korisniku - gledaocu. Meðutim, predajnièki sistem u Crnoj Gori u potpunosti saèinjavaju analogni predajnici«, rekao je Džafiæ Prema njegovim rijeèima, u frekventnom spektru u Crnoj Gori gotovo da i nema slobodne frekvencije, a time ni velikih moguænosti za znaèajnije frekvencijske dodjele. »Trenutno stanje u kojem se radio-difuzni sistem nalazi ne može iznijeti teret digitalizacije bez znaèajnijih ulaganja. To znaèi da æe svi uèesnici u procesu imati odreðene troškove. Meðutim, u dugoroènom smislu postižu se pozitivni efekti za krajnje korisnike digitalnih radio-difuznih sistema, kao i za sve druge uèesnike implementacije», naveo je Džafiæ. Zbog toga se, kako je kazao, javnom raspravom o Strategiji moraju razraditi polazne osnove za socijalno ugrožene grupacije stanovništva, osobe sa specijalnim potrebama, potrebe zdravstva i školstva, moguænosti primjene u edukaciji mladih kao i podizanje nivoa kulture i obrazovanja stanovništva. Džafiæ je kazao da æe osnov za dalji razvoj i implementaciju digitalnih zemaljskih radio-difuznih servisa predstavljati Sporazum koji je prošle godine u Ženevi potpisalo 120 zemalja, meðu kojima i Crna Gora. «Taj dio posla je odlièno uradio tehnièki sektor Agencije, i dugoroèno æe se pokazati fenomenalni rezultati njihovog rada u obezbjeðenju ovog resursa za Crnu Goru», rekao je on. Džaviæ je naveo da se Javno preduzeæe Radio-difuzni centar trenutno se nalazi u fazi osavremenjavanja emisionih objekata i sistema mikrotalasnih veza, a planirana je sanacija velikog broja objekata, što æe predstavljati dobar osnov za fazu digitalizacije. «Meðutim, neophodno je obezbijediti i dodatna sredstva za završetak digitalizacije». ARD, kako je kazao, u tom procesu ne može biti sama, i zbog toga se opredijelila za izradu Strategije koju æe uskoro dati na javnu raspravu i kroz koju «treba prezentovati sve obaveze koje Agenciju èekaju u buduæem periodu ali i sve prednosti digitalizacije za krajnje korisnike - graðane, provajdere, kao i za državu». «Uvažavajuæi kompleksnost procedure i sudjelovanja razlièitih uèesnika u tranzicionom procesu, kao i uticaj koji æe imati digitalni radio-difuzni signali na svakodnevni život pojedinaca, potrebno je da ovim dokumentom postignemo koncenzus u širem politièkom, ekonomskom, javnom i individualnom smislu», zakljuèio je Džafiæ. (kraj) gop/isf