Podgorica, (MINA–BUSINESS) – Novo roèište za nikšiæku Željezaru, na kojem æe se razmatrati plan reorganizacije fabrike, biæe održano danas u Privrednom sudu. Na Plan reorganizacije doskorašnjeg vlasnika nikšiæke Željezare, Montenegro spešlti stilsa /Speciality Steels/ (MNSS) do sredine septembra stiglo je 11 prigovora, ali je nakon toga MNSS podnio inovirani plan. Steèajni upravnik fabrike, Veselin Perišiæ, kazao je štampanim medijima da se povjerioci moraju upoznati sa inoviranim planom i sada je sve u rukama suda i povjerilaca. Na prethodni plan reorganizacije prigovore su podnijeli država, Privredna komora, nikšiæka kompanija Neksan koja æe do 15. novembra upravljati Željezarom, podgorièki Kombinat aluminijuma, HardNet, Institut za istraživanje i razvoj iz oblasti zaštite na radu, još jedna privatna firma i èetiri graðanina. U primjedbama se navodi da Plan MNSS-a nije dovoljno uvjerljiv, nije potkrijepljen garancijama, nerealan je u tehnološkom dijelu, a nezadovoljstvo je i zbog obraèuna akcija i naèina na koji bi se namirili povjerioci. Perišiæ je ranije kazao da, ukoliko se ne usvoji Plan reorganizacije, neminovan je bankrot Željezare, ali to ne podrazumijeva likvidaciju fabrike. „Prema Zakonu o steèaju Privredni sud mora proglasiti bankrot i tada nam predstoji procjena najcjelishodnijeg naèina diobe steèajne mase i namirenja, odnosno da li da se prodaju parcijalnih pogona ili cjelokupne imovine fabrike“, rekao je Perišiæ. Ranije predloženi Plan reorganizacije podrazumijevao je da upravljanje Željezarom preuzme kompanija Hovik, koja je u zajednièkom vlasništvu MNSS-a i Stil kepitel grupe /Steel Capital Group/, strateškog partnera iz Sjedinjenih Amerièkih Država. Hovik bi trebalo da u Željezaru uloži 12,5 miliona EUR i preuzme dio dugova, dok bi preostali dug povjeriocima bio isplaæen emisijom novih akcija. Hovik bi imao 55 odsto akcija kompanije, a sva procedura bi bila završena do 31. januara naredne godine. Hovik je trebalo i da preuzme sva potraživanja MNSS-a i njene firme Rekupero /Recupero/, od skoro 100 miliona EUR, koje je steèajni upravnik osporio kao neosnovana, dok ih je Visoki sud pravde Engleske i Velsa priznao. Hovik bi, ukoliko sve bude išlo propisanom dinamikom, novac Željezari uplatio 7. novembra, ili koji dan prije tog datuma. Radnicima, kao povjeriocima prve klase, Hovik bi isplatio 80 odsto potraživanja, dok æe ostatak biti konvertovan u akcije. Povjerioci duge klase, odnosno država, dobili bi 35 odsto novca u gotovini i 65 odsto u vidu novih dionica. Ulaganjem 12,5 miliona EUR novog finansiranja u zamjenu za emisiju obiènih akcija Željezare, Hovik æe postati njen najveæi pojedinaèni akcionar. (kraj) bvm