Podgorica, (MINA) – Neposrednim izborom poslanici se biraju u neko tijelo direktnim glasanjem, pa je njihov mandat jaèi, jer su oni izabrani kao direktni narodni predstavnici, kaže analitièar iz Podgorice Srðan Darmanoviæ. »Neposredni izbor smanjuje moguænost da neko kolektivno tijelo i organ, kao što je republièka skupština, raspolaže tim mandatima«, rekao je Darmanoviæ agenciji MINA. On je podsjetio i da je »Kopenhaškim dokumentom« usvojeno da se bar jedan od domova nekog parlamenta mora birati neposredno. Prema njegovim rijeèima, posredni izbor je karakteristièan za tijela koja èine skup država ili meðunarodne organe. »Takvi izbori karakteristièni su kada države delegiraju svoje predstavnike, u neko zajednièko kolektivno tijelo i time je njihov mandat mnogo više vezan stavom odreðene države«, istakao je Darmanoviæ. On je ocijenio da se može reæi da je neposredan izbor uglavnom vezan, za unitarne države ili jedan dom federalnih država, dok je posredni izbor vezan za meðunarodne organizacije ili konfederalne strukture. »U sluèaju zajednice Srbije i Crne Gore, i jedna i druga strana imaju argumente da brane svoje stavove. Stav koji zastupa crnogorska strana o posrednom izboru ima svoju logiku, jer nije rijeè o federaciji. Radi se o zajednici dvije države, koje su se dogovorile da na zajednièkom nivou imaju samo minimalne, rekao bih više koordinativne, nego organe vlasti«, pojasnio je Darmanoviæ. On je rekao da se evropski parlament bira neposredno, tako što se u svakoj od država održavaju neposredni izbori. »Odreðena kvota poslanika se bira neposredno i oni zauzimaju mjesto u Evropskoj Uniji (EU). Neposredni izbori u tom sluèaju ne umanjuju suverenitet ni jedne od država èlanica. Treba imati na umu da su se u EU udružile suverene i meðunarodno priznate države«, naglasio je Darmanoviæ. On je dodao da takvim državama neposredni izbor, ne može ugroziti bazièni suverenitet. »U našem sluèaju se ne udružuju suverene i meðunarodno priznate države, nego države koje su prihvatile jednu kvazi-federalnu ili kvazi-konfederalnu uniju, i koje sada regulišu svoje odnose«, kaže Darmanoviæ. On je objasnio da parlamentarna skupština Savjeta Evrope i parlamentarna skupština NATO-a svoje predstavnike biraju posredno. »U razlièitim meðunarodnim strukturama imamo razlièiti naèin izbora, EU se odluèila za neposredan, a ove druge strukture za posredan naèin izbora. Teoretski i jedna i druga strana imaju dovoljno argumenata da brane svoje stavove. Pitanje je samo šta u konkretnom sluèaju kome više odgovara«, istakao je Darmanoviæ. On smatra da u sluèaju buduæe zajednice posredni ili neposredni naèin izbora ne odreðuje karakter države. »Država ili zajednica neæe biti više ili manje federacija, odnosno konfederacija time što æe se poslanici birati posredno ili neposredno. Karakter države ili zajednice mnogo više odreðuju nadležnosti federalnih, odnosno konfederalnih tijela«, ocijenio je Dramanoviæ. Prema njegovim rijeèima, nadležnosti zajednièkog parlamenta unije Srbije i Crne Gore su veoma ogranièene i kakav god naèin izbora da se izabere, poslanici u tom tijelu neæe imati neku veliku nadležnost. »Rijeè je o tome da crnogorska strana brani posredan naèin izbora, ne toliko zbog nekog temeljnog principa, nego prosto zbog toga što ne želi da joj se ponovi situacija iz vremena Miloševiæa. Tada je u Crnoj Gori bila veæina koju su izabrali graðani Crne Gore, a u Beogradu je predstavljala manjina koja se ponašala nelojalno, prema svojoj državi«, zakljuèio je Darmanoviæ. (kraj) sim/isf