Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Deficit budžeta za prošlu godinu iznosio je 195,56 miliona EUR ili 5,86 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), dok je primarni bio 138,7 miliona EUR. Prema podacima iz Predloga zakona o završnom raèunu budžeta za prošlu godinu, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, primarni deficit budžeta iznosio je 4,15 odsto BDP-a. Konsolidovani primici, odnosno tekuæi sa primicima otplate datih kredita, prošle godine su iznosili 1,12 milijardi EUR i bili su 0,72 odsto manji nego 2011. Tekuæi prihodi sa primicima od otplate datih kredita u prethodnoj godini èinili su 97,47 odsto planiranih, što je 33,58 odsto BDP-a. »Takvo kretanje prihoda uslovile su vremenske nepogode u prvom kvartalu, koje su paralisale ekonomske tokove, kao i kriza i smanjenje potrošnje u eurozoni koja se osjetila i u crnogorskoj ekonomiji. Eksterni uticaji u kombinaciji sa strukturnim slabostima ekonomije uslovile su niže prihode u ovoj godini«, kazali su iz Ministarstva finansija koje je pripremilo Predlog zakona. U strukturi tekuæih prihoda dominatan udio imali su oni od poreza, 61,32 odsto 687,44 miliona EUR, dok se na prihode po osnovu doprinosa za socijalno osiguranje odnosilo 32,31 odsto ili 362,58 miliona EUR. Preostali dio tekuæih prihoda ostvaren je po osnovu taksi, 18 miliona EUR, naknada 12,71 milion i ostalih 35,12 miliona EUR. »Takva struktura jasno upuæuje na zakljuèak da najveæi uticaj na ukupne prihode budžeta imaju kretanja poreskih prihoda. Poreski prihodi centralnog budžeta bili su 5,26 odsto niži od planiranih«, objašnjeno je u Završnom raèunu budžeta. Najveæi pad zabilježen je kod prihoda od poreza na dodatu vrijednost (PDV), 26,51 milion EUR, ali je on u dobroj mjeri kompenzovan rastom onih od poreza na dobit preduzeæa od 77,33 odsto u poreðenju sa 2011. godineom. Znaèajno negativno odstupanje zabilježeno je i kod poreza na meðunarodnu trgovinu i transakcije, koje uzrokovano aktiviranjem odreðenih klauzula Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA). To podrazumijeva ukidanje poreza na meðunarodnu trgovinu za odreðene grupe proizvoda koje dolaze iz zemalja regiona i Evrope, što je svojevrsna priprema crnogorske ekonomije za pristupanje EU. Prihodi od doprinosa bili su 2,91 odsto veæi od planiranih, dok su u poreðenju sa 2011. godinom porasli 2,45 odsto, usljed rasta zaposlenosti od 2,1 odsto. »Ostali budžetski prihodi, kao i oni od povraæaja datih kredita, znaèajno su porasli, dok su prihodi od taksi i naknada pali. Smanjenje prihoda od naknada u najveæoj mjeri je pruzrokovano ukudanjem ekološke naknade, koja je prepoznata kao biznis barijera u turistièkoj privredi«, navodi se u Završnom raèunu. Budžetska potrošnja u prošloj godini bila je 4,47 odsto veæa od planirane i iznosila je 1,32 milijarde EUR. Budžetska potrošnja je, kako je saopšteno, bila neštno niža nego 2011. godine i èinila je 39,44 odsto BDP. Najveæi dio budžetske potrošnje u prošloj godini odnosio se na socijalna davanja, 481,63 miliona EUR ili nešto više od treæine ukupne, što je na nivou planiranog iznosa. Ipak, budžetska potrošnja bila je 5,91 odsto veæa nego 2011. godine. Znaèajan dio budžetske potrošnje odnosio se na bruto zarade, za koje je izdvojeno 374,65 miliona EUR ili 0,51 odsto manje od planiranog iznosa. Rashodi za materijal i usluge dostigli su 153,69 mililona EUR ili 11,67 odsto budžetske potrošnje, što je 4,8 odsto više nego što je bilo planirano. Ti rashodi su bili 39,1 odsto veæi nego 2011. godine. »Poveæanje tih rashoda u odnosu na planirane posljedica je èinjenice da je jedan njihov dio finansiran iz donacija koje nijesu bile obuhvaæene budžetom, dok je rast u odnosu na 2011. godinu rezultat tehnièkih izmjena u naèinu evidentiranja«, objašnjeno je iz Ministarstva finanasija. Predstavnici tog Vladinog resora kazali su da je znaèajan dio novca izdvojen za finansiranje rashoda po osnovu kamata, 56,86 miliona EUR ili 4,32 odsto budžetske potrošnje, što je 26,1 odsto više nego 2011. godinu. Ostali dio budžetske potrošnje èine subvencije 25,85 miliona EUR, transferi institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru 31,52 miliona, tekuæe održavanje 22,54 miliona, otplata garancija 24,72 miliona, otplata obaveza iz prethodnih godina 33,11 miliona i tekuæa rezerva 18,08 miliona. Za razvojne projekte u prošloj godini izdvojeno je 67,69 miliona EUR ili 5,14 odsto budžetske potrošnje, odnosno 2,03 odsto BDP. »Nakon konsolidacije doprinosa koje plaæa poslodavac, budžetska potrošnja centralnog budžeta iznosila je 1,27 milijardi EUR ili 38,22 odsto BDP-a. Tekuæa budžetska potrošnja centralnog budžeta iznosila je 1,25 milijardi EUR i èini 37,41 odsto BDP-a«, navodi se u Predlogu zakona o završnom raèunu budžeta. Iz Ministarstva finansija je saopšteno i da je prošle godine otplaæen dug od 135,44 miliona EUR, što zajedno sa deficitom uslovilo nedostajuæa sredstva od 330,96 miliona EUR. »Nedostajuæa sredstva dominantno su finansirana iz pozajmica i kredita iz domaæih i stranih izvora, 231,58 miliona EUR, zatim prihodima od prodaje imovine, 3,48 miliona, donacijama, 5,04 miliona i depozita iz ranijeg perioda 890 hiljada EUR«, navodi se u Završnom raèunu budžeta. Prema podacima iz Predloga zakona o budžetu, ukupan državni dug Crne Gore na kraju prošle godine iznosio je skoro 1,7 milijardi EUR ili 50,91 odsto BDP-a. Strani dug je iznosio 1,29 milijardi EUR, a unutrašnji 404,5 miliona. Depoziti Ministarstva finansija su na kraju prošle godine iznosili 69,78 miliona EUR, ukljuèujuæi i 38,48 hiljada unci zlata, tako da je neto iznos državnog duga oko 48,82 odsto BDP-a. »Ukoliko se ukupnom dugu dodaju konsolidovane neizmirene tekuæe obaveze u iznosu od 73,72 miliona EUR, što èini 2,2 odsto BDP-a, ukupan državni dug èini 53,11 odsto BDP-a, a neto 51,02 odsto«, saopšteno je u Predlogu zakona. Konsolidovane neizmirene tekuæe obaveze budžeta na kraju prošle godine iznosile su 73,72 miliona EUR, a njima su obuhvaæene i one koje su dospijevale u januaru ove godine. Najveæi udio, odnosno 31,67 miliona EUR, odnosio se na decembarsku penzijau, zatim prava iz oblasti socijalne zaštite, od 5,38 miliona EUR, zdravstvene zaštite, 2,49 miliona i zdravstvenog osiguranja, od 2,91 miliona, transfera javnim institucijama, od 4,56 miliona, kao i rashodi za materijal i usluge od 1,51 miliona EUR. »Depoziti budžeta na kraju prošle godine iznosili su 20,88 miliona EUR i 38,48 hiljada unci zlata, po tržišnoj cijeni od 48,9 miliona EUR. To ukupno èini iznosi 69,78 miliona EUR«, navodi se u Predlogu zakona. Iz Ministarstva finansija su podsjetili i da je ekonomska situacija u Crnoj Gori prošle godine bila pod snažnim uticajem krize, praæenim unutrašnjim strukturnim slabostima i ranjivostima fiskalnog sistema. Ekstremno loši vremenski uslovi na poèetku godine su, kako je saopšteno, dodatno pogoršali makroekonomsku sliku i uslovili pad ekonomije od 0,5 odsto. »Prethodnu godinu su karakterisali problemi nelikvidnosti realnog sektora, negativni trendovi u industrijskoj proizvodnji i smanjen obim aktivnosti u graðevinarstvu i šumarstvu. Pozitivni trendovi zabilježeni su u turizmu, gdje je eidentiran rast broja dolazaka i noæenja«, kazali su predstavnici Ministarstva finansija. Oni su dodali i da je prošle godine zaustavljen trend opadanja priliva stranih direktnih investicija (SDI) iz prethodnog dvogodišnjeg perioda. SDI su prošle godine bile 18,6 odsto veæe nego 2011. godine. Godišnja stopa inflacije je, prema podacima iz predloženog zakona, iznosila je 4,1 odsto, dok je javni dug èinio 50,91 odsto BDP-a, a sa konsolidovanim neizmirenim tekuæim obavezama 53,11 odsto. »Ukupna javna potrošnja iznosila je 1,48 milijardi EUR ili 44,22 odsto BDP-a. Nakon konsolidacije doprinosa koje plaæa poslodavac i komunalnih naknada, javna potrošnja je dostigla 1,43 milijardi EUR, što èini 42,8 odsto BDP-a«, saopšteno je iz Ministarstva. Oni su dodali i da je tekuæa javna potrošnja iznosila 1,31 milijardu EUR ili 39,22 odsto BDP-a. Predstavnici Ministarstva su naveli i da je prošla godina bila jedna od najtežih kada je rijeè o oblasti javnih finansija. Negativni faktori su doprinijeli slabijoj naplati prihoda centralnog budžeta, a dodatni pritisak predstavljalo je aktiviranje dijela garancija za kredite Kombinata aluminijuma u aprilu prošle godine. Oni su podsjetili i da je u cilju konsolidacije budžeta, sredinom prošle godine godine usvojen rebalans i donešen set fiskalnih mjera, koje su uticale na smanjenje neproduktivnih rashoda, visokih zarada, naknade za službena putovanja i angažman u radnih tijelima Vlade i ministarstava. Uvedene su takse na SIM kartice, prikljuèak kablovske televizije, tarifna brojila i takozvane pušaèke zone u ugostiteljskim objektima, a kao dio planskog prilagoðavanja evropskim standardima, poveæane su akcize na alkohol, duvan i lož ulja, i uvedene one na kafu i gazirana piæa. »Markoekonomski pokazatelji u prošloj godini ukazuju da je crnogorska ekonomija zabilježila blagi pad i da je prema preliminarnim podacima Monstata procijenjen BDP od 3,34 milijarde EUR. Nominalni rast BDP je ostvaren sa stopom od 1,3 odsto, dok je procijenjen realan pad od 0,5 odsto BDP«, navodi se u Predlogu zakona o završnom raèunu budžeta. (kraj) nar/bvm