Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Deficit prošlogodišnjeg budžeta od 189,67 miliona, ili 5,8 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), veæi je 3,2 procentna poena od planiranog zbog nižih prihoda i poveæanih rashoda. U Predlogu zakona o završnom raèunu budžeta za prošlu godinu, koji je danas usvojila Vlada, navedeno je da je na poveæanje rashoda uticalo neto poveæanje obaveza od 0,9 odsto BDP-a i otplata aktiviranih garancija od 1,04 odsto BDP-a. Primarni deficit je bio 144,58 miliona EUR, što èini 4,42 odsto BDP-a. Otplata duga je iznosila 132,77 miliona EUR ili 4,06 odsto BDP-a. Otplata glavnice rezidentima iznosila je 31,95 miliona EUR, nerezidentima 59,51miliona, dok je otplata obaveza iz prethodnog perioda iznosila 41,31 milion. Otplaæeno je 33,92 miliona EUR za aktivirane garancije za kredit kod Kredi Svisa /Credit Suisse/, nakon proglašenja bankrota Željezare Nikšiæ. Navedena otplata garancija doprinijela je veæem nivou deficita za jedan odsto BDP-a. »Veæi nivo deficita i otplate duga uticao je na poveæanje nedostajuæih sredstava i potrebu za finansiranjem, na nivou od 322,44 miliona EUR ili 9,85 odsto BDP-a«, objašnjeno je u završnom raèunu. Finansiranje je, kako se dodaje, obezbijeðeno kroz pozajmice i kredite iz domaæih izvora 47 miliona EUR, iz stranih izvora 187,65 miliona, od èega je 180 miliona emisija euroobveznica, korišæenje depozita od 80,42 miliona, dok su donacije iznosile èetiri miliona, a prihodi od privatizacije 3,35 miliona. Izvorni prihodi budžeta u prošloj godini iznosili su oko 1,13 milijardi EUR ili 34,5 odsto bruto domaæeg proizvoda. U odnosu na plan, ostvarenje je 96,45 odsto. Porezi su iznosili 704,1 miliona ili 21,51 odsto BDP-a, doprinosi 353,58 miliona ili 10,8 odsto BDP-a, dok su neporeski prihodi (takse, naknade, ostali prihodi i primici od otplate kredita) iznosili 71,49 milion ili 2,18 odsto BDP-a. »Posmatrano pojedinaèno po vrstama prihoda, samo su porez na dobit pravnih lica, ostali državni porezi, naknade i primici od otplate kredita ostvareni iznad plana, dok je kod svih ostalih ostvarenje niže u odnosu na plan za prošlu godinu. Bitno je istaæi da su najvažniji izvorni prihodi (PDV i doprinosi) ostvareni sa manje od tri odsto odstupanja u odnosu na plan«, objasnili su iz Vlade. Na pad naplate prihoda znaèajno je uticala loša naplata u posljednjem kvartalu, što, kako su dodali, ukazuje na efekat prelivanja krize iz okruženja i pad ekonomske aktivnosti u tom periodu. Izdaci budžeta u prošloj godini iznosili su oko 1,32 milijarde ili 40,29 odsto BDP-a. Izdaci su bili pet odsto iznad plana. »Iako su izdaci budžeta, a samim tim i nivo javne potrošnje izvršeni iznad plana, i budžetska i javna potrošnja su ispod rekordnih nivoa potrošnje iz 2009. godine. To ukazuje na trend smanjivanja javne i budžetske potrošnje koji nastojimo održati i u periodu ekonomske krize«, navodi se u dokumentu. Tekuæa budžetska potrošnja je iznosila 1,25 milijardi ili 38,24 odsto BDP-a, a kapitalni budžet 67,12 miliona ili 2,05 odsto BDP-a. Izdaci lokalne samouprave za prošlu godinu iznose 143,5 miliona EUR, što je oko 92,12 odsto plana. Najznaèajniji pad u odnosu na plan zabilježen je kod kapitalnih izdataka i bruto zarada. U prošloj godini je došlo je do neto smanjenja neizmirenih obaveza lokalne samouprave u iznosu od 4,85 miliona EUR. Potrošnja je finansirana iz poreza u iznosu od 90,45 miliona EUR, taksi 5,97 miliona, naknada 46,87 miliona i ostalih tekuæih prihoda 12,63 miliona. Ukupni izvorni prihodi lokalne samouprave u prošloj godini iznosili su 155,93 miliona EUR. Znaèajan pad zabilježen je kod naknada za komunalno opremanje graðevinskog zemljišta što je, kako je objašnjeno, posljedica pada investicionih aktivnosti kao i slabih moguænosti naplate po potpisanim ugovorima u prethodnom periodu. Suficit lokalne samouprave u prošloj godini iznosi 13,5 miliona EUR. Otplata duga iznosila je 49,7 miliona ili 1,52 odsto BDP-a, prvenstveno zbog visokog nivoa otplate obaveza iz prethodnog perioda. Nedostajuæa sredstva u prošloj godini iznosila su 36,21 milion EUR i finansirana su iz pozajmica i kredita sa 21,41 miliona, prihoda od privatizacije 11,63 miliona, donacija 4,24 miliona, dok je poveæanje depozita iznosilo 1,09 miliona. (kraj) bvm