Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Manjinski akcionari »Radoja Dakiæ« danas su tražili od izvršnog direktora Žarka Despotoviæa da ubrza proceduru zakazivanja redovne Skupštine dionièara. Predsjednik Koordinacionog odbora povjerilaca, Milan Vukèeviæ kazao je da su danas manjinski akcionari razgovarali sa Despotoviæem. "Despotoviæ se nije izjasnio kada æe biti održana Skupština svih akcionara ali mi oèekujemo da on ubrza taj postupak svojom ostavkom", rekao je Vukèeviæ agenciji Mina-business. On je naveo da manjinski akcionari zahtijevaju da da se ispoštuje dogovor i da se održi ta Skupština, jer je trebalo da bude održana 15 dana nakon odlaganja prethodne. »Nekome odgovara da se ta sjednica ne održi jer Odbor direktora prima plate sve dok se ne izabere novi. Ovo su dešavanja koje èekamo veæ tri godine«, kazao je Vukèeviæ. Manjinski akcionari »Radoja Dakiæ« konstatovali su da Odbor direktora koristi ovlašæenja na naèin koji ugrožava prava, imovinu i interese manjinskih dionièara i države. »Odbor direktora je bio dužan da svake godine odredi revizora i usvoji godišnju poslovnu politiku što nije uraðeno veæ dvije godine«, objasnio je Vukèeviæ. Kako je kazao, manjinski akcionari su danas posebno prigovorili na problem zaštite imovine preduzeæa, koja, prema njegovim rijeèima, nije na zavidnom nivou. »Nama nijesu omoguæivali da kontrolišemo imovinu i tražimo da se kaže ko je upropastio jer se radi o milionskim ciframa«, precizirao je Vukèeviæ. On je naveo da je danas konstatovano i da Odbor direktora zloupotrebljava položaj u dva pravca. »Umanjivali su vrijednost fabrike, protivpravno sticali imovinsku korist i 34 odsto svojih primanja ostvarivali su od novca manjinskih akcionara, koliko i imamo kapitala u preduzeæu«, rekao je Vukèeviæ. On je podsjetio da æe radnici »Radoja Dakiæ« 5. septembra organizovati veliki protest sa èlanovima svojih porodica ispred zgrade Vlade. Radnici »Radoja Dakiæa« od poèetka 2009. godine organizuju mirne proteste i traže hitno izvršenje sudskih presuda koje podrazumijevaju isplatu 37 miliona EUR. Glavnica duga iznosi oko 30 miliona EUR, pripadajuæe kamate koje je potvrdio Viši sud još sedam miliona EUR, a pravo na isplatu ima 1,65 hiljada bivših radnika. Radnicima je pravosnažnim sudskim presudama dodijeljeno zemljište vrijedno oko 40 miliona EUR koje ne mogu da prodaju. Kompanije Zetagradnja i Èelebiæ su 27. oktobra prošle godine odustale od kupovine tog zemljišta, površine 221 hiljadu kvadratnih metara, za koje su nudili 35,4 miliona EUR. Konzorcijum šest crnogorskih firmi, kojeg su èinili Voli, Bemax, Novi Volvox, Kroling, Normal kompani /Company/ i Master inženjering za zemljište je nudio 27 miliona EUR. (kraj) dmv/bvm