Podgorica, (MINA) – Crna Gora æe u Evropsku uniju (EU) iæi onom dinamikom koju su njeni kapaciteti spremni da organizuju u zemlji, ocijenila je danas potpredsjednik Vlade, Gordana Ðuroviæ. Ona je, na predavanju o Nacionalnom programu o integracijama (NPI), održanom na Fakultetu za državne i evropske studije, navela da je za proces evropskih integracija važno “okretanje prema inicijativi odozdo”. “Ne može grupa pojedinaca da vodi državu ni brže, ni sporije u EU. Došli smo u situaciju odreðene decentralizacije odgovornosti, tako da æe Crna Gora iæi onom dinamikom koju su njeni kapaciteti spremni da organizuju u zemlji”, rekla je Ðuroviæ. Prema njenim rijeèima, evropske integracije odavno su prestale da budu samo pitanje jednog malog broja ljudi, i Crna Gora ide onom brzinom kojom može da se kreæe cjelokupni sistem. Ona smatra da u tom procesu ne postoje neke duže prepreke, osim onoga što je pitanje konsolidacije same EU. “I oni imaju svoje probleme snaženja, konsolidacije i jasne vizije kuda idu dalje, ali mislim da je pozitivna energija koja može da se crpi iz našeg regiona poželjna i pozitivna”, kazala je Ðuroviæ. Ona je navela da Crna Gora crpi dosta iskustva od Slovenije, i da bi od njih mogla da “delegira akt o nenapadanju politièkih partija u ovoj oblasti”. “To što su oni 1996. godine potpisali, i što bih voljela da se i kod nas delegira, jeste akt o nenapadanju izmeðu politièkih partija u ovoj oblasti, na kojoj ne treba da se uzimaju dnevno-politièki poeni, jer je to državni interes”, rekla je Ðuroviæ. Prema njenim rijeèima, u Crnoj Gori postoji politièki konsenzus o evropskim integracijama, ali se trenutno ne može sa sigurnošæu odgovoriti da li postoji i društveni. Ona smatra i da se Crna Gora se sada nalazi u fazi “jasne evropske perspektive”. “To znaèi da je naš region okružen zemljama èlanicama EU i u tom smislu se može procijeniti da nijedna od njih nema problem sa tim da zamisli cijeli region u toj organizaciji jednog dana”, kazala je Ðuroviæ. Kao cijenu koju æe Crna Gora morati da snosi u procesu integracije, ona je navela administrativne i troškove ulaganja vezanih za taj proces. “U pretpristupnoj fazi taj trošak iznosi od dva do èetiri odsto BDP-a, što za Crnu Goru predstavlja èetiri do deset miliona EUR godišnje. Taj trošak se može izdržati, naroèito ako se uzmu u obzir donacije iz evropskih fondova podrške”, dodala je Ðuroviæ. Na pitanje da li Parlament može biti koènica evropskim integracijama, s obzirom da Crna Gora treba da usaglasi više od tri hiljade propisa sa zakonodavstvom EU, ona je navela da vjeruje da æe se na tome uskoro raditi i da æe Parlament sigurno djelovati brže oko propisa koji imaju EU oznaku. Ðuroviæ smatra da ne postoji opasnost od hiperprodukcije administracije, jer se u EU “ne može bez ljudi, a to košta”. “Ne može se sa postojeæim kadrom uæi u EU, i to nije moguæe sa oko 330 javnih funkcionera, kao što neki misle. Naravno, ako bi do takvog problema došlo, uvijek postoji moguænost revizije kadrova”, kazala je ona. Ðuroviæ je zakljuèila da su prednosti evropskih integracija brojne, a kao primjer je navela politièku i makroekonomsku stabilnost, sigurnost, više investicija i prihvatanje sistema evropskih vrijednosti. (kraj*) drv/gop