Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora bi u treæem ovogodišnjem kvartalu mogla otplatiti dio spoljnjeg duga prije vremena, ukoliko bude nastavljen dosadašnji trend punog ispunjavanja ciljeva budžetske politike, ocijenio je ministar finansija Igor Lukšiæ. On je podsjetio da je u prvom kvartalu, usljed odliène realizacije prihodne strane, ostvaren znaèajan suficit, koji na odgovorajuæi naèin djeluje kontraciklièno na ukupna ekonomska kretanja. »Premašivanje plana prihoda za oko 20 miliona u prva tri mjeseca omoguæilo je dalje poveæanje državnih depozita. Vrijeme pokazuje da je bila pametna odluka da se privatizacioni prihodi iskoriste za smanjivanje unutrašnjeg duga, jer današnja ekonomska aktivnost odbacuje poreske prihode koji omoguæavaju da nastavimo razmišljati o daljem poreskom rastereæenju, dok se istovremeno poveæavaju državne rezerve«, kazao je Lukšiæ u uvodniku novog Biltena Ministarstva finanasija. Prema njegovim rijeèima, crnogorska ekonomija je u usponu i ritmu u kojem nikada u istoriji nije bila, što najbolje potvrðuje trend priliva stranih direktnih investicija koje su dostigle prošle godine nivo od 30 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP). Lukšiæ smatra da se, s obzirom da nema nijednog razloga da se takva aktivnost uspori, može oèekivati da prosjeèni trogodišnji realni rast ukljuèujuæi ovu godinu, bude oko šest odsto. Iz ugla javnih finansija najvažniji poslovi u naredna tri mjeseca biæe, kako je kazao, rješavanje pitanja restitucije kroz izmjene zakona koji se nalazi u Skupštini. »Radi smanjenja tereta buduæim generacijama bilo bi neophodno dodatno naglasiti povraæaj vlasnièkih prava. Na taj naèin bi se ne samo smanjio potencijalni javni dug, veæ bi se dodatno naglasio znaèaj svojinskih prava«, rekao je Lukšiæ. Nastavlja se, kako je dodao, rad na zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje, èijim bi usvajanjem trebalo da se stvore uslovi za nastavak rastereæenja privrede, u cilju poveæanja njene dugoroène konkurentnosti. »Novi zakon bi trebalo da omoguæi da poresko optereæenje na rad postepeno padne na ispod 60 centi u odnosu na jedan EUR neto zarade, što æe uèiniti crnogorsku ekonomiju jednom od poreski najkonkurentnijih u Evropi«, tvrdi Lukšiæ. Važan dio tog mozaika je, kako je kazao, izmjena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava kojim bi trebalo predvidjeti ukidanje prireza porezu na dohodak. Lokalnim samoupravama bi, sa druge strane, bio ustupljen veæi procenat poreza na dohodak. Lukšiæ je ocijenio da je, na strani strukturnih reformi, potrebno nastaviti politiku smanjivanja barijera preduzeæima, prije svega malim i srednjim, što ukljuèuje i nepovoljne tarife za snabdijevanje elektriènom energijom i telefonskih usluga. »Takve neporeske barijere sprjeèavaju novo zapošljavanje, odnosno rast zarada«, rekao je Lukšiæ. Mora se, kako je dodao, uæi u temeljitije restrukturiranje preostalih državnih preduzeæa u cilju pripreme za njihovu privatizaciju. »Samo na taj naèin se može obezbijediti dugoroèno zdravlje crnogorskog ekonomskog sistema. Prva na tom spisku je svakako Elektroprivreda (EPCG)«, smatra Lukšiæ. Prema njegovim rijeèima, privatizacija Termoelektrane u Pljevljima ne može biti izgovor za usporavanje pravnog razdvajanja EPCG na èetiri dijela u skladu sa evropskim standardima. »Takva vrsta restrukturiranja treba da omoguæi da se obezbijedi potpuno vlasništvo države nad transmisijom elektriène energije uz odgovarajuæe korigovanje u korist manjinskih akcionara preostala tri dijela. Prethodno treba sprovesti zamjenu duga u nove akcije države èime æe bilansi ove kompanije izgledati mnogo bolje«, poruèio je Lukšiæ. Na slièan naèin, kako je kazao, treba treba voditi postupak i u Željeznici i Luci Bar. Lukšiæ smatra da se ne smije ispustiti iz vida neophodnost promjene tarifne strukture cijena elektriène energije. »Njihovo postupno dovoðenje na nivo pokrivanja operativnih troškova za domaæinstva i smanjivanje cijena za preduzeæa je, pored elementarne ekonomske logike i meðunarodna obaveza naše države«, zakljuèio je on. (kraj) bvm/kmh