Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Sporazum o Energetskoj povelji jedan je od instrumenata koji mogu doprinijeti pouzdanoj energetskoj politici Crne Gore, zbog èega je i pokrenuta inicijativa za pristupanje, ocijenio je u Varšavi crnogorski ministar ekonomije, Vladimir Kavariæ. Iz Ministarstva ekonomije je saopšteno da je Kavariæ na Ministarskoj konferenciji Energetske povelje u Varšavi potpisao deklaraciju o pristupanju Crne Gore, èime je ona dobila status posmatraèa. Prethodno je Crna Gora Sekretarijatu Energetske povelje dostavila pismo u kojem je pokazala interes da postane èlanica. Kavariæ je na konferenciji podsjetio da se situacija u oblasti energetike brzo mijenja na nacionalnom i globalnom planu, kao i da je neophodno da vlade svih država u saradnji sa energetskim kompanijama definišu i implementiraju nove i održive politike u vezi sa proizvodnjom, prenosom i distribucijom energije, kao i sa sigurnošæu snabdijevanja. »Crna Gora je od poèetka podržavala inicijativu EU za realizaciju projekta razvoja zajednièkog tržišta elektriène energije i gasa u jugoistoènoj Evropi i njegovoj integraciji u evropsko energetsko tržište«, rekao je Kavariæ. On je podsjetio da je Crna Gora u oktobru 2006. godine postala punopravna èlanica Energetske zajednice, kojom je ove godine predsjedavala. Kavariæ je naveo i da se, u skladu sa preuzetim obavezama, u Crnoj Gori sprovodi reforma energetskog sektora sa pravno-regulatornog i institucionalno–organizacionog aspekta. »Kako bi svi utvrðeni ciljevi u oblasti energetike brže i uspješnije bili ostvareni, neophodna je aktivna saradnja sa zemljama regiona, ali i drugim državama sa kojima možemo realizovati projekte od obostranog interesa. Multilateralna saradnja u okviru Energetske povelje je svakako jedan od mehanizama”, naveoje Kavariæ. Energetska povelja je multilateralni ugovor èija je svrha uspostavljanje pravnog okvira za promociju dugoroène saradnje u oblasti energetike, zasnovane na komplementarnostima i uzajamnoj koristi. Cilj Energetske povelje, koja je stupila na snagu 1988. godine, je stvaranje stabilnog, sveobuhvatnog i nediskriminatornog pravnog osnova za prekograniène odnose u energetskom sektoru. Povelju su potpisale 54 zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, centralne i istoène Evrope, Azije i Pacifika. Èlanice Energetske povelje u regionu su Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija, dok je Srbija u procesu pristupanja. »Energetska povelja smanjuje politièke rizike, koji su u vezi sa ekonomskim aktivnostima u privredama u tranziciji. To stvara ekonomske saveze izmeðu zemalja koje imaju razlièit kulturni, ekonomski i pravni milje, ali su udružene u opredijeljenosti da ostvare zajednièke ciljeve, kao što su obezbijeðenje otvorenih tržišta energije i osiguranje i diverzifikacija snabdijevanja«, saopštili su iz Ministarstva. Te zemlje su angažovane i na stimulisanju prekograniènih investicija i trgovine u energetskom sektoru, pomoæi državama u tranziciji u izradi njihovih energetskih strategija, odgovarajuæeg institucionalnog i pravnog okvira za energiju, kao i poboljšanju i modernizaciji energetskih industrija. One rade i na privlaèenje stranih investicija u cilju promocije proizvodnje energije na održiv naèin, kao i na razvoju sigurnih i raznovrsnih izvora energije. Iz Ministarstva su dodali da Energetska povelja nudi važne mehanizme za rješavanje tih prioritetnih zadataka kroz multilateralnu saradnju. Osnovni elementi ugovora o Energetskoj povelji su zaštita investicija, kao i trgovina energijom, energetskim proizvodima i opremom koja se odnosi na energiju, na osnovu pravila Svjetske trgovinske organizacije (STO). Ugovorom se definišu i sloboda tranzita energije, veæa energetska efikasnost, meðunarodno rješavanje sporova, kao i bolja zakonska transparentnost. Potpisivanje deklaracije o pristupanju Crne Gore Eneregetskoj povelji nije pravno obavezujuæi, veæ politièki instrument. Dobijanjem statusa posmatraèa, Crna Gora ima obavezu da dostavi izvještaj Sekretarijatu Energetske povelje izvještaj koji se odnosi na poslovni ambijent, harmonizaciju zakona i regulative sa odredbama Energetske povelje, kao i energetsku efikasnost i uticaj na životnu sredinu. Izvještaj se usvaja na konferenciji Energetske povelje, nakon èega zemlja kandidat poèinje nacionalnu proceduru ratifikacije ugovora o Energetskoj povelji, kako bi on postao pravno obavezujuæi. (kraj) nar/bvm