Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Privatizacija Mornarièko-tehnièkog remontnog zavoda "Sava Kovaèeviæ", poznatijeg kao Arsenal, jedna je od uspješnijih u Crnoj Gori, ali je ipak država mogla bolje da proðe u tom procesu, ocijenjeno je na sjednici skupštinske Komisije za kontrolu i praæenje postupka privatizacije. Èlanovi komisije su, tokom kontrolna saslušanja potpredsjednika Vlade Vujuice Lazoviæa, ministra odbrane Bora Vuèiniæa i predsjednika Opštine Tivat, Miodraga Kankaraša, konstatovali da je privatizacija Arsenala bila transparentna. Poslanik Pokreta za promjene (PzP), Branko Raduloviæ, ipak smatra da je Crna Gora mogla bolje da uradi privatizaciju Arsenala, a kao optimalno rješenje naveo je privatno-javno partnerstvo. “Kako možete dati nekome u zakup Arsenal na 90 godina za te pare? Uradite analizu kolika bi samo bila korist da je ovo uraðeno po principu privatno-javnog partnerstva”, poruèio je Raduloviæ. On smatra da je kanadski biznismen Piter Mank /Peter Munk/ iskoristio crnogorsko neznanje i tako izbjegao privatno-javno partnerstvo koje bi bilo najbolje. Raduloviæ je kazao da bi mu dao samo jedan odsto u partnerstvu. Lazoviæ je ocijenio da je najbolje bilo da je Mank došao, "dao 500 miliona EUR i otišao". On smatra i da na taj naèin Raduloviæ neæe postiæi ono što želi, a to je da doðe na vlast. “Znate li zašto Mank nije uzeo jedan odsto? Zato što neæe, to je besmisleno”, poruèio je Lazoviæ. On je kazao da se u svakom projektu može postaviti pitanje da li se moglo više ili bolje, ali kada se vide rezultati može se zakljuèiti da je dobra investicija. On smatra i da je Crna Gora dobila dobrog i pouzdanog partnera. “Oèekujemo da kada raspišemo tender da na Vol Stritu /Wall Street/ doðe do pomame, ali moramo biti realni”, naveo je Lazoviæ. On smatra da dovoljno govori èinjenica da æe Crna Gora biti najveæa luka za megajahte na Jadranu, a Mankovo prisustvo može samo privuæi ostale investitore. Najviše pitanja za ministre imao je poslanik Nove srpske demokratije (Nova), Strahinja Bulajiæ, koji je želio da zna i po kom osnovu je formirana cijena Arsenala, da li je definisana ona ispod koje se neæe iæi, kao i koliko je raðeno procjena vrijednosti tog vojnog kompleksa i ko ih je radio. Vuèiniæ je kazao da je veliko pitanje kako bi Arsenal danas izgledao da je taj kompleks i dalje u vlasništvu Crne Gore. “Cijenimo da je ovo jedan od najboljih privatizacionih poslova koje je Crna Gora do sad uradila”, rekao je Vuèiniæ. On je istakao da zemljište Arsenala nije prodato veæ izdato na 90 godina, a da su u Mankovom vlasništvu samo objekti. Dodao je da je u trenutku kad je raspisan teneder stigla samo jedna ponuda i to od PieM sikjuritisa /PM Securities/, što znaèi da nije postojalo toliko interesovanje. “Ne treba žaliti za Arsenalom, vrijeme je prevazišlo takvu vrstu vojne industrije. Za jednu zemlju koja želi da razvija turizam, nezamislivo je da ima takve sadržaje u turistièkim centrima”, naveo je Vuèiniæ. On je dodao da minimalnu cijenu odreðuje tržište i pitao je Raduloviæa ko mu je branio da on dovede investitora, ako smatra da je to mogao bolje. “Cijena je nakon pregovora poveæana za treæinu, u tom trenutku se nije moglo bolje”, saopštio je Vuèiniæ. On je poruèio da treba imati hrabrosti pa kritikovati takav projekat. Poslanik Nove, Andrija Mandiæ, želio je da zna kako se u imovini centra “Sava Kovaèeviæ” našlo Opatovo i da li se porodica Lukoviæ koja je u 19. vijeku poklonila tu zemlju državi za pomorski arsenal, interesovala za restituciju. Kankaraš je objasnio da je Opatovo bilo sastavni dio Arsenala, ali je smatrano posebnim sektorom, a porodica Lukoviæ je obešteæena nakon Drugog svjetskog rata i nije se interesovala za to zemljište. “Ni jedan od objekat po civilnim propisima nije bio legalan jer ih je gradila vojska, a njima nijesu bile potrebne dozvole”, kazao je Kankaraš. On je govorio o aspektima privatizacije koji su uticali na Opštinu, a poèeli su da se osjeæaju prošle godine, jer je za samo prvi izgraðeni objekat naplaæene oko milion EUR komunalija, a sada je izdato rješenje za dva nova objekta vrijedna 1,45 miliona. “U periodu najveæe ekspanizije gradnje u Tivtu, opštinski prinosi za komunalije nijesu prelazili 1,2 miliona na godišnjem nivou, što govori samo za sebe”, objasnio je Kankaraš. Prošle godine su, kako je kazao, poèeli obraèunavati porez na imovinu, komunalne takse i korišæenje javne površine. “Od momenta privatizacije do danas je Opština inkasirala 7,84 miliona EUR samo od Porto Montenegra”, precizirao je Kankaraš. On je uporedio to sa budžetom Opštine koji je 2004. godine iznosio 1,8 miliona, 2005. 2,7 miliona, a prošle 11 miliona EUR. “Na osnovu ovoga se može zakljuèiti da se efekti privatizacije dobro osjeæaju u lokalnoj samoupravi”, poruèio je Kankaraš. U Porto Montenegru zaposleno je ukupno 153 radnika, od èega je 114 iz Crne Gore, a 39 stranaca. Socijalni program za radnike Arsenala, je kako je objasnio Kankaraš, bio nezamisliv za sve privatizacije na prostoru bivše Jugoslavije. “Niko nije otišao iz Arsenala, a da nije dobio u prosjeku 30 hiljada EUR, a 150 njih je dobilo dodatnih dest hiljada za poboljšanje uslova stanovanja, a gradi se i zgrada sa 75 stanova za sve koji nijesu imali regulisano stambeno pitanje”, saopštio je Kankaraš. Prema njegovim rijeèima, izgradnja Porto Montenegra uticala je na broj turista koji se poveæao 50 odsto u odnosu na raniji period. Kankaraš je istakao da je Tivat veæ drugu godinu meðu deset najboljih destinacija, a prema nekim istraživanjima nalazi se ispred Londona, na šta je Raduloviæ skoro zapjevao “naš je Tivat bolji od Londona”. Ukupne direktne investicije Adriatik Marinasa u Crnoj Gori kroz privatizaciju Arsenala i izgradnju Porto Montenegra iznosile su 109,78 miliona EUR ukljuèujuæi kupoprodajnu cijenu, socijalni program i donacije Opštini Tivat. Izgraðeno je 185 vezova u marini od èega 80 za superjahte, odnosno brodove duže od 24 metra, tri rezidencijalna kompleksa Teuta, Ozana i Zeta sa ukupno 74 stambene jedinice, 2,5 hiljada metara kvadratnih maloprodajnog prostora, sportski i jaht klub, kao i olimpijski bazen. U sanaciju akvatorijuma uloženo je 3,5 miliona EUR, sprovedene su i aktivnosti na èišæenju morskog dna, a zabranjen je i ribolov. Uložen je znaèajan iznos u pejzažnu arhitekturu, upotreba vozila je ogranièena samo na uslužna i to na elektrièni pogon, a osvjetljenje je dizajnirano u cilju energetske efikasnosti. Opštini Tivat je uplaæeno pet miliona za finansiranje infrastrukturnih projekata za tivatski region, a na osnovu ugovora za korišæenje morskog dobra mjeseèno plaæaju 10,6 hiljada EUR prve èetiri godine, a za svaku sljedeæu godinu naknada se poveæava. Graðevinski radovi na izgradnji Porto Montenegro koštali su oko 61 milion EUR, od èega su graðevinske kompanije registrovane u Tivtu izvele radove u vrijednosti 2,3 miliona, one registrovane u Crnoj Gori 24,5 miliona, a strane 33 miliona EUR. Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Zoran Jeliæ, kazao je da prema podacima Zavoda za zapošljavanje, èiji je direktor, Tivat ima najmanju stopu nezaposlenosti u Crnoj Gori. “Neæete sresti nikoga u Tivtu ko ima negativan stav o privatizaciji Arsenala. Pored najbolje volje da naðem nešto što nije u redu, nijesam uspjela”, rekla je poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Hidajeta Bajramspahiæ. Ugovorom, koji su o oktobru 2006. godine potpisali bivši premijer Milo Ðukanoviæ i vlasnik kompanije kanadski milijarder Mank definisano je da investitor za imovinu Arsenala i Dom Vojske u Tivtu, socijalni program, ekološke intervencije i sanaciju lokacije plati preko 29 miliona EUR. Dogovoreno je da imovina bude plaæena 3,26 miliona EUR, socijalni program 15,1 milion, ekološke intervencije 6,2 miliona, a sanacija lokacije 4,5 miliona EUR. Ugovorom je predviðeno i da minimalna investicija kompanije u èetiri godine bude 106 miliona EUR. (kraj) god/bvm