Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorska Vlada želi privatizaciju Kombinata aluminijuma (KAP) jer država nije u stanju da obezbijedi neophodne investicije, ne samo za razvoj kompanije, veæ ni za njen opstanak, saopštio je danas premijer Milo Ðukanoviæ. «Postoji potpuna saglasnost u vezi sa potrebom investiranja izmeðu 105 i 130 milona EUR u kapacitete KAP-a da bi on mogao opstati. Svi koji danas misle da bi država trebalo da oèuva veæinski paket akcija, vjerovatno imaju ideju kako obezbijediti te milione», kazao je Ðukanoviæ na konferenciji za novinare. On je dodao da Vlada ne privatizuje ni hotele na primorju samo zato što je opredijeljena da da primat privatnom vlasništvu, nego zato što se u privatizovanim hotelima realizuju investicije od oko 70 milona EUR, za koje država nema novca. Ðukanoviæ je ocijenio da privatizaciju KAP-a ne treba zaustavljati i dodao da ne vidi èvrstu vezu rasprava o dugovima i o privatzaciji. «Tražimo strateškog partnera koji æe obezbijediti neophodne investicije, a samim tim i bolju ekološku zaštitu i na taj naèin otvoriti jasniju ekonomsku perspektivu KAP-u», kazao je Ðukanoviæ. Prema njegovim rijeèima, na taj naèin æe biti stvoreni uslovi za diverzifikaciju prerade, što æe omoguæiti bolje zapošljavanje i skuplji izvoz. «Ova prièa nema veze sa dugovima. Oni su toliki koliki su i nikakvom ih naknadnom revizijom ne možemo uèiniti ni manjim, ni veæim. Možda neko smatra da sve revizorske kuæe iz inostranstva koje su ustanovile dugove KAP-a, to nijesu dobro uradile i, tipièno crnogorski i pretenciozno, misli da to bolje zna», ocijenio je Ðukanoviæ. On smatra da je pokretanje rasprave o dugovima KAP-a pokušaj da se "kvazi argumentima suprotstavi strategiji privatizacije KAP-a, koja je rezultat višegodišnjeg rada". «Sve i kada bi bila taèna teza da nemamo preciznu evidenciju dugova KAP-a, to nije razlog da zaustavimo privatizaciju. Tvrdim da ta teza nije taèna i da postoji potpuno precizna evidencije o dugovima», rekao je Ðukanoviæ. Neke opozicione stranke, nevladina organizacija Grupa za promjene i bivši potpredsjednik Vlade Žarko Rakèeviæ nedavno su ocijenili da bi prije privatizacije KAP-a trebalo detaljno ispitati stvarnu velièinu dugova kompanije i okolnosti pod kojima su nastajali. Procjene velièine duga variraju, a najvišu, od 324 miliona USD izraèunala je Grupa za promjene. Ðukanoviæ je rekao da je potpuno siguran da su najodgovorniji ljudi koji u ime države upravljaju KAP-om i nadležni resori, ukljuèujuæi i predsjednika Vlade, sa "dužnom brigom" o državnoj imovini odluèivali o ugovorima o menadžmentu sa Glenkorom iz 1998. godine i reprogramu dugova iz 2001. «Ne bih bio sklon da zaista prihvatim nikakva naknadna pametovanja o tome, jer vjerujem da je Vlada u tom periodu odgovorno obavila i taj dio svog posla», saopštio je Ðukanoviæ. Rakèeviæ je nedavno saopštio da crnogorska Vlada nije nikada razmatrala ugovore o reprogramu dugova i o menadžmentu sa Glenkorom, koji je, kako je kazao, potpisan bez tendera i znanja Socijaldemokratske partije (SDP), koja je bila dio tadašnje vlasti. On je rekao da ne zna ko je i na osnovu èije saglasnosti potpisao ugovor o reprogramu, kojim je domaæa kompanija Vektra stavljena u rang sa meðunarodnim povjeriocima, odnosno dat joj je prioritet u isplati. Podgorièkim Vijestima, èlan Odbora direktora KAP-a Vojin Ðukanoviæ potvrdio je da je zajedno sa tadašnjim ministrom finansija Miroslavom Ivaniševiæem potpisao reprogam dugova. On je dodao da je ugovor bio razmatran na sjednici Vlade, ali ga ona nije prihvatila zbog protivljenja SDP-a. Predsjednik Odbora direktora KAP-a Mihailo Banjeviæ je saopštio da su dugovi KAP-a do 1998. godine iznosili 200 miliona USD, a sada su oko 230,5 miliona EUR, s tim što je veæina izražena u amerièkim dolarima. Prema tim podacima, KAP Glenkoru duguje 34,8 miliona USD, londonskoj Standard banci 34,7 miliona, a podgorièkoj Vektri 69,3 miliona USD. Državnim kompanijama, ukljuèujuæi Jugopetrol i Rudnike boksita, kao i Vladi, KAP duguje oko 18,6 miliona EUR. Banjeviæ je dodao da su predsankcioni dugovi 32 miliona EUR i 647,5 hiljada švajcarskih franaka. (kraj) dmh/dmc