Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora, uprkos globalnoj krizi, ima stabilne javne finansije, redovne plate i penzije a dug ispod evropskog prosjeka, saopštili su iz Vlade. Kako se novodi u sapštenju Vladinog biroa za odnose s javnošæu, obezbijeðeno je da se sve budžetske obaveze, isplate plata, penzija, socijalnih davanja i meðunarodna plaæanja, izvršavaju redovno i bez kašnjenja. “Javni dug trenutno je oko 50 odsto BDP-a, što je u granicama kriterijuma iz Mastrihta koji važe za najrazvijenije zemlje zapadne Evrope, èlanice Eurozone, i ispod prosjeka je javnog duga u zemljama koji je u prosjeku 81 odsto BDP-a”, piše u saopštenju. Iz Vlade su ukazali da je od 2009. godine smanjena javna potrošnja za 380 miliona EUR što, kako su naveli, procentualno predstavlja jedno od najveæih smanivanja javne potrošnje u Evropi. “U kontinuitetu smanjujemo budžetski deficit, koji je u ovoj godini planiran na nivou od 2,5 odsto, upola manje od nivoa iz 2010. godine, što je u okviru kriterijuma iz Mastrihta”, kazali su oni. Vlada, dodaje se, sprovodi politiku zamjene skupog duga jeftinim, “èime æemo unaprijediti strukturu duga koja je i sada povoljna”. “Upravo æe u tu svrhu biti iskorišæen i nedavni kredit obezbijeðen uz garancije Svjetske banke, koje su nam omoguæile niže kamatne stope i poboljšanje profila javnog duga. Istovremeno, davanje garancije je upravo poruka da Svjetska banka, ali i druge meðunarodne institucije, imaju povjerenja u naše javne finansije i politike koje sprovodi Vlada”, precizirali su oni. U situaciji teških ekonomskih uslova, dodali su, saèuvali smo razvojnu komponentu budžeta, “pa su samo u periodu 2007 – 2012. godine ulaganja u kapitalne projekte iznosila gotovo 500 miliona EUR”. “Uprkos izazovima sa kojima se budžet suoèava, nismo pribjegli poveæanju stopa glavnih poreskih oblika. Naš poreski sistem je meðu najkonkurentnijim u regionu – sa najnižim stopama PDV-a i poreza na dobit u regionu i meðu najnižima u Evropi”, smatraju u Vladi. Kako su naveli, uporedna analiza je pokazala da je Crna Gora prva u regionu po visini javnih prihoda po glavi stanovnika, "što ukazuje na efikasnu naplatu poreza". “U pravcu još bolje naplate, intenzivirane su aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, što je doprinijelo poveæanju bužetskih prihoda. U kontinuitetu sprovodimo politiku smanjivanju broja zaposlenih. U toku prošle godine smanjen je broj zaposlenih u javnom sektoru za preko 600”,piše u saopštenju. Lokalne samouprave su, dodaje se, autonomne u pogledu donošenja i izvršavanja budžetskog plana. “Vlada je u cilju pružanja podrške lokalnim samoupravama u periodu krize u prošloj godini izmjenila Zakon o finansiranju lokalnih samouprava i Zakon o porezu na neopokretnosti. Iako je prethodni zakon o finansiranju lokalnih samouprava obezbjeðivao znaèajan potencijal, novim zakonom smo obezbijedili izdašan poreski potencijal”, pojasnili su oni. Navodi se da je usvajanjem Zakona o porezu nepokretnosti poveæana stopa na porez na nepokretnosti sa 0,08-0,8 na 0,1-1 od tržišne vrijednosti nepokretnosti i predvðen poseban tretman za odreðene kategorije nepokretnosti, koji, kako su rekli, podrazumijeva veæu naplatu za nelegalne i sekundarne objekte. “Upravo su nova poreska rješenja doprinijela da se po osnovu poreza na nepokretnosti poveæa naplata poreza u lokalnim samoupravama za preko 20 odsto”, piše u Vladinom saopštenju. Novim zakonskim rješenjima, kazali su, poveæan je udio opšinama od prihoda na porez na promet nepokretnosti, pri èemu 80 odsto ide opštinama, deset Egalizacionom fondu, a deset odsto državi. “Takoðe novim zakonskim rješenjima poveæan je i udio prihoda od poreza na dohodak fizièkih lica. U cilju konsolidacije javnih finansija lokalnih samouprava Vlada u kontinuitetu pruža podršku kroz programe restrukturiranja duga i optimizacije broja zaposlenih”, zakljuèuje se u saopštenju. (kraj) anm