Vašington, (MINA-BUSINESS) - Teret duga u zemljama svijeta s niskim prihodima porastao je u prošloj godini 12 odsto na 860 milijardi USD, jer su vlade na kovid krizu odgovorile ogromnim fiskalnim, monetarnim i finansijskim paketima stimulacija, pokazao je izveštaj Svjetske banke (SB). Predsjednik te međunarodne finansijske institucije, David Malpass, naveo je da izveštaj ukazuje na dramatičan porast dužničke ranjivosti s kojom se suočavaju zemlje s niskim i srednjim prihodima i pozvao na hitne korake kako bi im se pomoglo da dug svedu na održivije nivoe. "Potreban nam je sveobuhvatan pristup problemu duga, uključujući njegovo smanjenje, brže restrukturiranje i poboljšanje transparentnosti", napisao je Malpass u uvodnom dijelu izvještaja pod nazivom Međunarodna statistike duga 2022. On je naveo da su održivi nivoi duga vitalni za ekonomski oporavak i smanjenje siromaštva, prenosi Tanjug. U dokumentu se navodi da je stanje spoljnog duga zemalja s niskim i srednjim prihodima ukupno poraslo 5,3 odsto u prošloj godini, na 8,7 biliona USD, pogađajući zemlje u svim regionima. Napominje se da je povećanje spoljnog duga nadmašilo rast bruto nacionalnih dohodaka (BND) i izvoza, pri čemu je odnos spoljnog duga siromašnjih zemalja prema BND-u, izuzimajući Kinu, porastao pet procentnih poena na 42 odsto prošle godine, dok je njihov spoljni dug prema izvozu skočio na 154 odsto sa nivoa od 126 odsto u 2019. Malpass je poručio da su hitno potrebni napori za restrukturiranje duga imajući u vidu da krajem ove godine ističe Inicijativa Grupe 20 velikih ekonomija svijeta (G20) o moratorijumu na otplatu dugova, kojom je bilo omogućeno privremeno odlaganje izmirivanja dužničkih obaveza. Prema podacima iz izvještaja SB, neto prilivi od multilateralnih kreditora u zemlje sa niskim i srednjim prihodima porasli su na 117 milijardi USD prošle godine, na najviši nivo u posljednjoj deceniji. "Neto kreditiranje zemlja sa niskim prihodima poraslo je 25 odsto na 71 milijardu USD, što je takođe najviši nivo u poslednjoj deceniji, pri čemu su Međunarodni monetarni fond (MMF) i drugi multilateralni povjerioci obezbijedili 42 milijarde USD, a bilateralni kreditori deset milijardi USD", navodi se u dokumentu SB. (kraj) jlb